Predstavljamo vam sedam naučno dokazanih načina u vezi sa vaspitanjem dece…
Foto: Gulliver/Thinkstock
Magazin Time objavio je nekoliko naučno dokazanih saveta o vaspitanju dece. Evo šta nauka kaže o dobrim roditeljskim sposobnostima.
Hvalite decu zbog truda
Decu treba hvaliti za napore koje ulažu u nešto, jer na taj način uče se istrajnosti, što vodi napretku. Ali ni s ovim pohvalama ne treba preterivati kako ne bi došlo do toga da dete ulaže napore samo kada ga hvalite. Šta je najbolje učiniti? Hvalite dete povremeno. Mozak mora naučiti da se izbori s frustracijom, i da ne odustaje ukoliko nagrada (pohvala) izostane.
Detetu je potrebno dovoljno sna
Dovoljno sna je važno za svakoga, a pogotovo za decu. Kod dece, sat vremena kraćeg spavanja jednako je dve godine manje po pitanju kognitivne zrelosti. Ako je dete hronično nenaspavano, nastaju ozbiljni problemi s ponašanjem. Problemi sa spavanjem tokom godina razvoja mogu dovesti do dugoročnih promena u strukturi mozga. Neki naučnici smatraju da su tipične osobine nenaspavanog tinejdžera promene raspoloženja, depresija što su zapravo simptomi hronične neispavanosti. Stručnjaci savetuju da ni vikendom deca ne bi trebalo da ostaju duže budna. Ovo istraživanje je takođe pokazalo kako odlikaši spavaju duže od manje uspešne dece u školi. Studija koja je obuhvatila 3.000 dece pokazala je jasnu korelaciju između sna i ocena.
Kako do dečje iskrenosti
Roditelji ne znaju kada njihovo dete laže, iako često misle da znaju. Deca žele da usreće roditelje. Zato, ako zaista želite da svaki put dobijete iskren odgovor morate biti fleksibilni i susretljivi. Morate detetu pružiti priliku da kaže istinu i pritom ne nastrada.
Ovo je dobar trik da dobijete iskren odgovor od deteta.
Kažite: Postaviću ti pitanje, ali mi pre toga obećaj da ćeš reći istinu?
Ovo obećanje smanjuje šanse za laganjem.
Deci trebaju pravila
Verovanje da strogoća vodi do pobune, a popustljivost boljem ponašanju je mit. Deca koja u tinejdžerskom uzrastu počnu da prave probleme obično imaju roditelje koji ne postavljaju pravila. Takav odnos deca obično tumače kao nedostatak interesa i brige. Roditelji koji deci nameću pravila i insistiraju na njihovom poštovanju su ujedno i najpažljiviji i najviše razgovaraju s decom, a deca ih manje lažu.
Ipak, ne treba preterivati s pravilima, da deci ne bi postalo previše dosadno, što može dovesti do mnogo ozbiljnijih problema. Čak i deci koja su zauzeta može biti dosadno, naročito ako se bave onim što su im roditelji nametnuli. Takođe, dosadno je onoj deci koja su navikla da im roditelji ispunjavaju slobodno vreme raznim aktivnostima, umesto da od malih nogu nauče da se samostalno bore s dosadom.
Svađa i rasprava pred decom mogu biti korisne
Deca koja prisustvuju konstruktivnim raspravama roditelja uče kako se rešavaju problemi. Ali, samo onda kada ta rasprava ili svađa izrodi rešenje. Ukoliko decu udaljite iz sobe usred svađe, ona nemaju prilike da vide razrešenje, i mogu zbog toga postati agresivna i uplašena. Ono što je u ovom slučaju važno je da primete da ste na kraju opet u dobrom odnosu.
Dnevnik zahvalnosti
Deca koja vode dnevnik zahvalnosti su srećnija, zdravija i imaju više optimizma. Učenici koji su tokom deset nedelja vodili dnevnik u kome su svake nedelje zapisivali po pet stvari zbog kojih su zahvalni, bili su 25 odsto srećniji i optimističniji u pogledu na budućnost. Čak su i više vežbali.