Umesto vikom, vaspitavajte humorom

Kada vas vaš mališan naredni put dovede do ivice živaca, pokušajte da preokrenete situaciju na šalu. Neočekivana promena vašeg raspoloženja sigurno će usloviti promenu njegovog ponašanja – na bolje!

Baby girl with mother outdoor.

Već i sama pomisao na nadmetanje između vas i vašeg deteta, kao i na borbu oko toga ko će prvi da popusti, izaziva nervozu. Naravno, prilikom vaspitavanja neophodno je da postavite granice i beskompromisna pravila, kao i da ih dosledno sprovodite. To su osnovne strategije koje najčešće deluju kod dvogodišnjaka. Ipak, ponekad jednostavno nemate snage da se izborite sa tvrdoglavim dvogodišnjakom koji odbija da se obuče, okupa ili ode na spavanje. Tada, umesto da popustite ili izgubite živce uz dreku i viku – pokušajte frustraciju da zamenite zabavom. Predlažemo vam tri načina upotrebe humora kako biste zbunili i razoružali svog mališana u stresnim situacijama. Tako će obe strane istovremeno „pobediti“ i lepo se zabaviti.

Uradite nešto neočekivano i šašavo
Ponašanje koje je u suprotnosti sa poimanjem predškolske dece o stvarnosti, prlično će ih zbuniti (bar trenutno!), zaustaviti i često zabaviti, jer su ona još uvek u procesu učenja toga kako život funkcioniše.
Na primer, Vesna, mama dvogodišnjih blizanaca Stefana i Nemanje, kaže da postoji jedna stvar koja baš svaki put zabavi njene mališane: stavljanje različitih predmeta (osim kape) na glavu. Do ovog otkrića, Vesna je došla sasvim slučajno. „Jednom prilikom, toliko su vrištali u kolima, jer nisu hteli da budu u dečjem sedištu, da mi se činilo da ih ništa neće zaustaviti. Ipak, odlučila sam da ih apsolutno ignorišem. Mirno sam im dodala omiljenu slikovnicu, pustila sam CD sa muzikom koju vole i nastavila sam da vozim. Ubrzo je zavladala tišina, a onda je usledilo kikotanje. Pogledala sam u retrovizor i spazila Steafana sa knjigom na glavi. Sada, svaki put kada se desi ‘incident’ za porodičnim ručkom, ili večerom, cela porodica jede sa salvetama na glavama.“ Osim toga, Vesna se služi još jednom „nedoličnom“ metodom kako bi ubedila blizance da je vreme za kupanje. Kada dođe trenutak za ovaj ritual, Vesna poput bebe otpuzi uz stepenice njihove kuće do kupatila, a blizanci je uvek slede. Druge mame rešavaju pitanje kupanja i pranja kose na sličan način. Irena (34) otkrila je delotvoran način da ubedi svoju trogodišnju kćerkicu Nađu da ispere kosu – tako što se pretvara da je šolja vode, kojom ispira kosu, zapravo šolja kafe. „Nađa uzima šolju od mene i kaže: ‘Evo tvoje kafe mama’, a ja je prihvatim i prospem po njenog glavici. Nađa se uvek od srca smeje.“

Praktikujte reverzibilnu psihologiju
Izdavanje detetu suprotnih nardebi od onoga što želite da uradi najčešće deluje, jer su deca po prirodi oportunisti i pokušavaju da nametnu svoju volju i na taj način pokažu samostalnost.
Na primer: Ako dete odbija da pojede obrok, pokušajte da primenite taktiku naše čitateljke Maje, koju je „usavršila“ sa njenom trogodišnjom kćerkom Anjom. Dakle, dijalog se odvija na sledeći način:
„Anja, pojedi večeru.“
„Ne sviđa mi se!“
„Ali, ti voliš makarone sa sirom.“
„Ne volim!“
„Onda u redu. Idem da vidim šta tvoj brat radi. Nemoj ni slučajno da pipneš makarone. Kada se vratim, ja ću ih pojesti.“
Kada se Maja vratila u kuhinju, nekoliko minuta kasnije, Anja gori od nestrpljenja da je obavesti: „Vidi mama! Sve sam pojela!“
Maja glumi šok: „Šta?! Pa, ja sam htela to da pojedem!“
Anja se smeje, mama se smeje, a večera je pojedena.
Naravno, ova strategija ima ograničen vek trajanja. Starija deca neće reagovati na ovakve trikove, a mlađa će prestati da reaguju nakon izvesnog vremena.

Igrajte igru pogrešnih imena
Ovo je slično strategiji „šokiraj blesavim ponašanjem“, koju smo već objasnili. Kada ste usred svađe, upotrebite drugo ime za koje vaše dete zna da je pogrešno.
Na primer: Kada je Tanjin stariji sin Petar odbio da prestane da se igra da bi otišli po mlađeg brata Tadiju u obdanište, ona je predložila: „Hajde sine, moramo da idemo po Sunđera Boba!“. Besmislenost ove tvrdnje („Mama, Sunđer Bob ne ide u Tadijino obdanište!“) odvukla je Petrovu pažnju, a Tanji je omogućila da bez svađe izvede dete iz kuće. (Naravno, ako je vaše dete dovoljno staro da zna ko je Sunđer Bob, ali nije još zrelo da shvati da ovaj lik ne može da bude u obdaništu, onda ćete verovatno upasti u novu nevolju. No, bar ste uspeli da prekinete dete u igri i da ga izvedete iz kuće!) Ovu vrstu trika primenjuje i jedan tata kada njegova deca insistiraju da jedino njihova mama zna da im da mleko, ili da ih okupa. U takvim situacijama tata Uroš kaže: „Ali, ja sam mama!“, povišenim glasom kojim imitira svoju suprugu. To najčešće izaziva silan smeh dece i pokreće stvari sa mrtve tačke. I u situaciji kada mlađa kćerka Maša plače, Uroš obično kaže: „Dobro, bebo Dušane, rekli smo da nema plakanja“. „Ja nisam Dušan, ja sam Maša“, uzvraća mala plačljivica. „Taša? Ko je Taša?“, odgovara joj tata Uroš.“ „Maša!!!“, još energičnije uzvraća Maša. Do tog trenutka, devojčica je već zaboravila zbog čega je plakala.

Opustite se!
Ponekad je otpor dece ipak nemoguće savladati šalom, trikovima, ili odvlačenjem pažnje. U takvim situacijama morate da promenite stav. Naravno, to često nije lako učiniti, naročito na kraju dana, kada vas savladaju umor i nervoza. Isto tako, reakcije u „afektu“ nikada ne donose pravo rešenje. Dakle, preostaje vam jedino da postepeno smanjujete „napade“ besa i da češće „iskulirate“ ćudljivost i određeno ponašanje vaše dece. To se neće desiti preko noći, potrebno je dosta strpljenja, ali ćete na kraju uspeti. Srećno!