Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj se o trošku države ne radi VTO kod privatnika, međutim već za šest meseci to će se promeniti.
Foto: Guliver/Thinkstock
Uključivanje privatnika u program vantelesne oplodnje o trošku države je najbolje rešenje za brojne parove koji čekaju ovaj proces. U državnim ustanovama nema dovoljno kapaciteta za sve parove koji žele da se podvrgnu ovom procesu. O trošku Fonda zasad samo 1.200 parova godišnje u Srbiji pokušava VTO.
U Ministarstvu zdravlja kažu da će prvi procesi VTO u privatnim ustanovama početi za nekoliko meseci. U RFZO ovu ideju podržavaju u potpunosti, te podsećaju da su već sarađivali sa privatnim ginekološkim ustanovama.
Prema rečima dr Nebojše Markovića, specijaliste ginekologije koji radi u jednoj privatnoj ginekološkoj klinici, neophodno je da bude minimum četiri do pet hiljada pokušaja VTO godišnje.
„Državne bolnice nisu u stanju da urade toliko procesa, pa je neophodno da se privatne bolnice uključe u program VTO o trošku države. To će pomoći velikom broju parova i rodiće se znatno veći broj beba. Koliko će biti pokušaja, zavisi od toga koliko država ima novca“, kaže dr Marković.
Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj se o trošku države ne radi VTO kod privatnika.
„U pitanju je skupa metoda, a ekonomska situacija u zemlji je takva da ljudi nemaju para. Slovenci imaju šest pokušaja VTO po detetu, a pacijent bira gde hoće da radi proces, privatno ili državno. Ista je situacija u Makedoniji, kao i u Hrvatskoj, gde ima četiri pokušaja“, kaže dr Marković.
U Ministarstvu zdravlja još navode da se razmatra opcija da roditelji vode decu kod privatnog pedijatra o trošku RFZO. Većina pedijatara u Srbiji su žene, mahom imaju više od 50 godina, a kako žene ranije idu u penziju, uskoro decu neće imati ko da leči.
„Sve privatne ustanove treba da sastave lične karte sa podacima, da se dogovorimo o uslovima. Radimo na tome“, kažu u Ministarstvu.
O trošku zdravstvenog osiguranja, kroz nekoliko meseci, građani će moći da odu i na operaciju katarakte kod privatnika.
Dr Milenko Stojković, direktor Klinike za očne bolesti u KCS, kaže da je uključivanje privatnih ustanova jedino rešenje jer su liste čekanja na ovu operaciju preduge.