Evo kako će se zvati vaše dete ako mu na vreme ne date ime

Da li ste se nekada zapitali kako deca kojima niko nije dao ime – dobijaju imena? Šta se događa sa njima? Kako ta deca dobijaju svoj identitet, odnosno ime i prezime? Evo odgovora…

Foto: Pixabay/Free Images

U Srbiji nije redak slučaj da roditelji ostave svoje dete po rođenju i da ne žele da čuju za njega. Neretko se desi da bebe stare svega nekoliko dana budu pronađene na ulici, u kontejneru ili nekom drugom javnom mestu. Dešava se i da roditelji jednostavno ne ispoštuju zakonom određeni rok za prijavu svog deteta.

„Roditelji su u obavezi da najkasnije u roku od 30 dana od dana rođenja, detetu odrede lično ime i to prijave matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih“, rekla je Dušanka Jalonić, pravnik centra za socijalni rad odeljenja Zvezdara.

Prema Porodičnom zakonu, član 344 stav 4. ime deteta određuje organ starateljstva ako roditelji nisu živi ili nisu poznati, ako u zakonom određenom roku nisu odredili ime detetu, ako ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta, odnosno ako su odredili pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.

U tom slučaju, organ starateljstva na osnovu člana 345 stava 3 Porodičnog zakona, određuje prezime deteta ako roditelji nisu živi, nisu poznati ili ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta.

Kada je reč o imenima, centar za socijalni rad daje imena deci, vodi se računa da to bude ime uobičajeno sredini u kojoj dete živi i da je neutralno, a u poslednje vreme to su najčešće – Maša i Dimitrije!

Neretko se dogodi da dete koje bude pronađeno dobije ime po osobi koja ju je pronašla, ili ako je neki praznik na dan kada je ona pronađena, pa se da ime po tom svecu. Uvek se gleda neka simbolika, a nekad se dogodi i da se pronađu neki krvni srodnici ili starija braća i sestre, koji su takođe po hraniteljskim porodicama ili domovima, pa im oni nadenu neko ime.

S druge strane, kada se radi o prezimenima, obično se napuštenom detetu daje majčino prezime, odnosno ono po kojem je beba zavedena u porodilištu.

„Zakon o matičnim knjigama takođe sadrži odredbe o ličnom imenu, pa je tako odredbom člana 54, propisano da lica koja su po propisima o ličnom imenu ovlašćena da odrede lično ime deteta imaju dužnost da radi upisa u matičnu knjigu rođenih prijave nadležnom matičaru lično ime deteta najkasnije u roku do 30 dana od dana rođenja deteta“, nadovezala se na priču Snežana Lakčević, načelnik odeljenja za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izbora prava gradske uprave grada Beograda.

„Ako rok protekne, matičan upis ličnog imena deteta može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa starateljstva. Matičar u tom slučaju na osnovu prijave rođenja koja stigne iz porodilišta izvrši osnovni upis, odnosno u matičnu knjigu rođenih upisuje podatke koji su sadržani u prijavi rođenja, a to su podaci koji su u prijavu rođenja upisani na osnovu lične karte ili zdravstvene knjižice majke kao i na osnovu njene lične izjave“, otkriva Snežana.