O čemu sve brinu patronažne sestre?

Rođenje deteta za većinu parova je najlepši trenutak i najvažniji događaj u životu. Uzbuđenje u porodici dostiže vrhunac kada ponosna mama sa bebom dođe kući.

Foto: Pixabay/Free Images

„Užurbani i pomalo nespretni tata, pod budnim okom mame, nosi dragoceni paketić kući. A onda kada prvi uzdasi olakšanja utihnu i mama izgovori rečenice „Konačno sam u svojoj kući“ i drago moje kupatilo“… ovi roditelji suočavaju se sa nedoumicama u vezi sa negom bebe, presvlačenjem, kupanjem, dojenjem, spavanjem“, objašnjava naša sagovornica Anđelka Kotević, šef odseka „Halo beba” u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Najdraži gost
Neke porodilje, naročito one koje su pohađale školu za roditeljstvo ili imaju iskustva sa starijim detetom, sigurnije su u svoje umeće i veštinu pa imaju manje nedoumica. Međutim, bez obzira na stepen pripremljenosti za prve dane sa bebom, svaka mama sa nestrpljenjem očekuje posetu i pomoć patronažne sestre. U Beogradu se dežurnom centru „Halobeba” iz svih pet porodilišta svako posle podne (i subotom i nedeljom, kao i svakim praznikom) prikupljaju podaci o otpustu porodilja za taj dan. Ljubazne dežurne sestre iz „Halobebe” pozivaju svaku porodilju požele joj dobrodošlicu kući sa bebom, provere adresu, telefon, informišu je da će joj sutradan po otpustu doći patronažna sestra iz pripadajućeg doma zdravlja. Telefoni dežurnog centra „Halobeba” 011/7158 444 su na raspolaganju za sva pitanja 24 sata svaki dan u godini.

„U Nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine predviđena je kućna poseta patronažne sestre neposredno po izlasku iz porodilišta kako bi se nastavila kontinuirana zaštita ove izrazito osetljive populacije. Zato porodilišta u Srbiji imaju obavezu da od porodilje uzmu tačnu adresu na kojoj će biti po izlasku iz porodilišta i broj telefona kako bi obavestili i predali adresu patronažnoj službi u lokalnom domu zdravlja. Kada sestre provere sve adrese pristigle taj dan, prosleđuju elektronskom poštom svim patronažnim službama svih 16 domova zdravlja i obaveštavaju ih o porodiljama sa njihove teritorije. Naglašavam da za vreme praznika dežurni centar „Halobeba” radi normalno kao i svakog drugog dana, a u svim patronažnim službama organizovano je dežurstvo kako bi svaka mama i beba bile posećene bez obzira o kom danu se radi“, ističe Anđelka Kotević.

Prva pomoć sa detetom
Polivalentna patronažna služba je važan segment primarne zdravstvene zaštite, te je imaju svih 158 domova zdravlja u Srbiji. Beograd ima 16 domova zdravlja i isto toliko patronažnih službi. Svaka patronažna sestra ima svoj mikroreon koji u proseku obuhvata pet do šest hiljada stanovnika. Kada patronažna sestra dobije zvaničnu informaciju da je na njen teren došla mama sa novorođenčetom, najavljuje se telefonom (ako je to moguće) i odlazi u prvu posetu, koja najčešće traje oko dva sata. U slučaju da porodilja ima bilo kakav problem sa dolaskom patronažne sestre, obavezno pozovite „Halobebu” i prijavite nepravilnosti.

Odmah po dolasku ona otklanja brigu šta raditi sa pupčanom ranom. Po svim principima pravilne obrade rane, patronažna sestra će je obraditi i mamu naučiti, ako je potrebno, kako da to ona bezbedno uradi. Patronažna sestra će je naučiti i kako da kupa bebu, da je pravilno prepopovija, kako da je pravilno postavi na dojku i da dojenje bude uspešno, u koji pravilan položaj da je stavi da spava, kako da je pravilno drži, mazi, ljubi, kako da joj priča, kada da je šeta… jednom rečju kako da je pravilno neguje. Ona dolazi u posetu pet dana uzastopce ili prema proceni sestre na drugi dan, nastavlja sa edukacijom majke ali i oca oko nege deteta. Sve što radi sestra, majka posmatra i polako preuzima svoju roditeljsku ulogu oko nege svoga čeda. Sestra je tu da nauči, pokaže i pomogne, sve do trenutka dok se majka ne osamostali.

Zdravstveni vaspitač
Dok je u porodici, sestra prati i odnos majke i bebe, odnosno cele porodice, ide u susret potrebama porodice, pokazuje šta je važno i postepeno otklanja uočene nepravilnosti koje bi mogle predstavljati rizik u razvoju bebe. U vodiču dobre prakse standardizovane su sve aktivnosti sestre u porodici. Ukoliko je beba pod rizikom, bilo zdravstvenim ili psihosocijalnim, sestra nastavlja rad sa porodicom, kako bi otklonila ili umanjila rizike po zdravlje deteta. Kod porodica koje imaju dete sa smetnjama u razvoju, tj. sa kompleksnim i zahtevnim potrebama, posete sestre se intenziviraju. Ponekad je potrebno da se porodica poveže sa nekom od službi doma zdravlja, službom socijalne zaštite, sa odgovarajućom službom u lokalnoj zajednici ili pak sa nekom drugom organizacijom civilnog društva, a koja može pomoći porodici da pronađe najbolja rešenja kako da se pomogne, pre svega detetu a i porodici u celini. Najbolja pomoć patronažne sestre je kako porodicu naučiti da pomogne sama sebi.