Preminuo ser Nikolas Vinton, spasilac stotina jevrejske dece

U Londonu je u 106. godini preminuo spasilac stotina jevrejske dece iz Češke pod nacističkom okupacijom, ser Nikolas Vinton, prenose strani mediji.

Foto: Wikipedia

U periodu od 1938. i 1939. godine Vinton je prebacio 699 jevrejskih dečaka i devojčica vozovima preko Nemačke u Veliku Britaniju gde im je obezbedio engleske hraniteljske porodice da sačekaju kraj rata, javljaju češki mediji. Upravo zbog ovoga, mediji su mu dali nadimak „britanski Šindler“, a njegovu smrt agencijama potvrdio je njegov zet.

Na jučerašnji dan, 1. jula pre 76 godina krenuo je iz Praga u London voz sa najvećom grupom, sa 241 jevrejskim detetom koje su njihovi roditelji dali da odu u nepoznato kako bi im spasili život, a sami su većinom stradali u holokaustu.

Nikolas Vinton rođen je 1909. godine, a svoj život je sve do 1988. godine proveo kao anonimni građanin, kada se saznalo da je upravo on tokom Drugog svetskog rata spasio tačno 669 jevrejskih mališana iz Praga. On je svoju priču želeo da zadrži samo za sebe, međutim, njegova supruga se pobrinula da se za njegova herojska dela ipak sazna.

“Sećam se kako smo sedeli u vozu, a pred prozorom su stajali moji roditelji. Svi su plakali, a ja sam se tome čudila, jer sam mislila kako krećem u veliku avanturu. Mama je pokušala da me ohrabri i rekla je da tamo u Engleskoj ima puno cveća koje će mi se svideti. Kada sam bila mala, obožavala sam cveće”, priseća se Zuzana Špitzer, jedna od “Vintonove dece” koja je u leto 1939. kao devojčica iz Praga vozom otputovala u London, i tako izbegla strašnu sudbinu svojih vršnjaka koji su ostali u tom gradu.

Nikolas Vinton, tada mladi berzanski agent iz Londona, krajem 1938. godine se, umesto na godišnji odmor, uputio u Prag, na poziv svog druga iz Britanskog komiteta za pomoć izbeglicama iz Čehoslovačke da mu pomogne. Vinton je došao na ideju da bi mogao da spasi bar deo jevrejske dece, ako ubedi čehoslovačke vlasti, a zatim vlasti nacističkog Protektorata Češke i Moravska, da decu puste da emigriraju, Nemačku da dozvoli tranzit vozova, roditelje da decu pošalju u nepoznato i nađe im u Velikoj Britaniji porodice koje će ih prihvatiti.

Mladi londonski broker pisao je pisma vladama širom sveta u kojima je molio za pomoć. Ali, samo je njegova domovina – Velika Britanija bila spremna da prihvati jevrejsku decu iz Čehoslovačke. A onda je sve moralo ići veoma brzo: trebalo je nabaviti novac i vize kao i pronaći porodice koje su spremne da ih prihvate.

Jedan od “Vintonove dece” je i Alf Dabs nekadašnji ministar u vladi Tonija Blera. On je kao šestogodišnjak došao u Liverpul gde ga je sačekao otac koji je Prag napustio na dan kada su nacisti okupirali prestonicu Čehoslovačke. Danas Lord Alf Dabs kaže da je Vinston bio “fenomenalna ličnost” i velika ljudska duša. “Bez sumnje ja tom čoveku dugujem svoj život. Imao sam veoma male šanse da preživim pod nemačkom okupacijom a Vinston mi je podario novi život” , kaže Dabs.

Nakon završetka rata Vinton je krenuo u potragu za roditeljima te dece, ali skoro niko od njih nije preživeo. Zbog toga je 90 odsto spašene dece ostalo da živi kod svojih engleskih porodica. Mnogi od njih su tek nakon nekoliko decenija saznali šta se stvarno dogodilo.

Za samog Vintona je to poglavlje njegovog života u određenom trenutku bilo zaključeno, jer ovaj skromni čovek o tome nije želeo nikome da priča. Međutim, njegova supruga Greta odlučila je da se obrati javnosti kada je na tavanu pronašla kovčeg sa popisom imena, fotografijama i očajničkim pismima jevrejskih roditelja.

Potom je Vinton 1988. godine, ne znajući pravi razlog, pozvan u jednu televizijsku emisiju BBC­ja. Voditeljka je iznenada pokazala Vintonov spisak dece i pitala publiku da li među njima ima neko ko Nikolasu Vintonu duguje svoj život. Kada su svi prisutni ustali, čak je i inače trezveno­ poslovni Vinton bio dirnut do suza.

“Porodica Nikolasa Vintona” danas broji preko 5.700 osoba – dece koju je spasio i njihovih potomaka.

Za svoj podvig Nikolas Vinton dobio je od britanske kraljiceElizabete Drugu plemićku titulu, a od Češke visoko državno odlikovanje.

O njemu je snimljen i dokumentarni film “Snaga čovečnosti”koji je dobio EMI nagradu 2002. godine.

Nikolas Vitman bio je vedrog duha do pozne starosti, pa je tako svoj 100. rođendan proslavio letom iznad Vajt Valtam vazdušne luke, u mikroleltelici kojom je pilotirala Džudi Leden, kćerka jednog od dečaka koje je spasao.

Pogledajte emotivnu emisiju u kojoj su Vintona iznenadila neka „njegova deca“: