Rasplakaće vas: Otvoreno pismo mame u čiju ćerku su svi upirali prstom

Majka devojčice koja pati od izuzetno retkog oboljenja kože, objavila je otvoreno pismo svim ljudima koji upiru prstom u njenu ćerku samo zbog toga što je drugačija. Ona konstantno doživljava neprijatne situacije kada izađe sa svojom ćerkom u grad i rešila je da o tome javno progovori.

Foto: Facebook

Kortni Helen Mari je majka dvoje dece, međutim, njena mlađa ćerka pati od veoma retkog oboljenja kože Harlequin ichthyosis (HI). Zbog ovog oboljenja njena koža raste sedam puta brže nego kod normalnih ljudi, pa izgleda kao da ima krljušt. Izložena je podrugljivim pogledima, konstantnim pitanjima, upiranjem prstom ili pak glasnim komentarisanjem kako sa njenom ćerkom nešto nije u redu. Osetila je potrebu da objavi na svom blogu otvoreno pismo svim majkama čija deca nemaju razumevanja za njenu četvorogodišnju Brenu i njenu različitost.

Foto: Facebook

Prenosimo vam njeno pismo u celosti:
„Kada uđemo na igralište tvoje dete upire prstom u moje i glasno viče: „Mama, pogledaj je!“

Kada stojimo u redu na kasi vaše dete pita: „Zašto je ona beba toliko crvena?“ A vi na to mu samo stavite ruku preko usta i malo pocrvenite od sramote.

U biblioteci vaše dete stoji ispred mog i neprestano bulji.

Svega sam svesna i neprestano sam izložena šaputanjima za koja mislite da ih ne čujem, gledanje krajičkom oka u moje dete, kao i okretanje na drugu stranu i zabranu prilaska mom detetu samo zato što je drugačije. Sve mi je jasno, ali obe smo majke, s toga želim da vam kažem šta bih volela.

Želim da imate razumevanja, da naučite vašu decu da nije pristojno upirate prstom u nekoga i govoriti o nečijem izgledu.

Volela bih da vašem detetu odgovorite: „Ne znam zašto je dete crveno, ali svi smo mi različiti i različitosti u redu!.

Želim da naučite decu da ova bolest nije prenosna i da vaše dete može da se igra sa mojim baš kao i sa svakim drugim. To što joj je koža drugačija ne znači da nije jednako zabavna ili zabavnija od druge dece na igralištu.
Volela bih da vašoj deci objasnite i da ih nečemu naučite, a ne da preklapate rukom njegova usta jer vas je sramota.

A iznad svega bih volela da češće pričate sa decom o različitostima bilo koje vrste, jer tako ćete sutra naići i na dete sa Daunovim sindromom, autizmom, jednom kraćom nogom ili bez noge. Informišite decu i objasnite im da fizički izgled nije presudan.

Tako se nadam da ćete posle ovoga da nas pozovete da sednemo u parku pored vas, da popričamo ili da dopustite da se vaše dete ugra sa mojim.“

Ovako je glasilo pismo majke koja je očajna ali i dovoljno hrabra da o ovo podeli sa milionima i da glasno kaže ono što misli. nakon ovog otvorenog pisma nećete moći, a da se ne zapitate, kako bi bilo da ste vi na njenom mestu. Da li biste tada imali razumevanja za različitosti?