Svako 15. dete ima majčino prezime a svako 10. oba

U Francuskoj svako 15. dete ima majčino prezime, a svako 10. i majčino i očevo, a glavni razlozi za odluku su, prema podacima statističkog zavoda i reportažama francuskih medija, bračni status, poreklo majke, ali i želja da se afirmiše uloga majke, da se očuva sećanje na porodicu, ili da se dete zaštiti od moguće diskriminacije.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Deceniju nakon donošenja zakona kojim je roditeljima u Francuskoj omogućeno da odaberu da li će detetu dati prezime majke, oca ili oba, tradicija prezimena po ocu nije oslabila, pa je 83,1 odsto dece imalo prezime oca, s tim što ovaj udeo raste na 95,2 odsto među parovima koji su u braku, preneo je portal EurAktiv (www.euractiv.rs).

Dva prezimena je u 2014. dobilo nešto više od svakog 10. deteta (10,2 odsto), a najznačajniji faktor za ovakvu odluku je zemlja porekla majke jer, kako pokazuju podaci Državnog instituta za statistiku i ekonomska istraživanja, među decom čije su majke rođene u Španiji i Portugaliji nešto više od svakog trećeg deteta ima samo očevo prezime, a preovlađuju oba prezimena, majke i oca, kao što je uobičajeno u ove dve zemlje.

Među decom čija je majka rođena u Španiji 56,7 odsto dece ima dva prezimena, pri čemu je prvo očevo a drugo majčino, a 3,7 odsto u obrnutom redosledu, dok među decom sa majkama rođenim u Portugaliji 45,9 odsto dece ima dva prezimena pri čemu je prvo majčino, dok dodatnih 8,7 odsto ima obrnuti redosled.

Udeo dvostrukih prezimena još je veći u porodicama gde su oba roditelja iz Španije (82 odsto u redosledu očevo-majčino prezime uobičajenom za tu zemlju) i Portugalije (62 odsto u redosledu majčino-očevo), a očevo prezime dominira u porodicama gde je majka iz Japana (76,3 odsto), Švajcarske (78,3 odsto) i Velike Britanije (81,5 odsto). ;

Samo majčino prezime dobija 6,5 odsto dece, odnosno svako 15, a to su najčešće deca koja nisu rođena u braku, od kojih svako 10. ima samo majčino prezime.

Među decom roditelja u braku tek 0,2 odsto, odnosno jedno u 5.000, dobije majčino prezime, a prema ispovestima porodica za francuski dnevnik Mond (Le Monde) razlozi za takav neuobičajen korak su raznorodni, a afirmacija žene u porodici i društvu samo je jedan od njih.

Nikola G. je rekao da njegovo dete nosi prezime svoje majke da bi se očuvalo prezime te porodice, čija je porodica došla u Francusku tokom Frankove diktature u Španiji, dok dete Mihaela Topena (Michael Taupin) nosi majčino prezime u znak sećanja na teškoće koje je imao njen deda po ocu kada se kao nemački zarobljenik u Francuskoj zaljubio u Francuskinju i tu ostao uprkos svim teškoćama koje je nosila takva odluka nakon Drugog svetskog rata.

Pragmatičan razlog navela je Ana G., koja je rekla da njen muž nosi arapsko prezime i da nije želela da dete izloži riziku da doživi diskriminaciju, a Bertrana je kao razlog da detetu da svoje prezime navela odbojnost prema ideji da dete nosi prezime njegovog oca, koji ga je napustio i koga nije video dve decenije.

U Srbiji je porodičnim zakonom predviđeno da dete može da ima prezime jednog od roditelja ili oba, ali je u primeni bilo problema sa davanjem oba prezimena zbog tumačenja Ministarstva rada da je takva mogućnost dozvoljena samo ako roditelji imaju isto prezime, a u drugim slučajevima ne, da se ne bi razlikovalo prezime roditelja i dece, pa je poverenica za ravnopravnost u avgustu prošle godine zatražila da se ovo tumačenje promeni i dvostruko prezime omogući.