Iako ih ima desetoro, porodica Bulatović iz Prokuplja nema velike prohteve i zadovoljna je životom, a kao veliki podstrek i podršku pamte deda Acu, koji im je pre nekoliko godina poklonio kuću…
Foto: RTS/Printscreen
Porodica Bulatović jedna je od retkih u Prokuplju koja ima čak deset članova. Od osmoro dece najstarija Julijana je student završne godine Elektrotehničkog fakulteta, a najmlađa Teodora ima četiri godine.
Velika porodica je Svetlanin san od malena pa su se ona i Njegoš oko toga dogovorili čim su se upoznali.
„Deca su dobra, zadovoljna sam, da se ne kvari ubuduće. Mi smo oduvek hteli veliku porodicu“, priča Svetlana Bulatović.
Jedino sigurno primanje je Svetlanina plata u fabrici, ali porodičnom životu doprinose svi, koliko ko može.
„Radio sam, bio sam u šumi i obeležavao stabla, brao sam marele i šljive. Trebale su mi pare da kupim sveske i knjige“, kaže Vukota Bulatović.
Mlađi Vasilije hvali se kako mu je brat kupio majicu, dao pare za sveske i užinu, a sve to od zarade u šljivama.
Bulatovići dele sve obaveze, pa tako mali Danilo navodi kako su njegove obaveze da počisti dvoriše, nahrani stoku, svinje i ćurane.
„Da deca ne rade ne bi ni ja mogla da idem na posao. Domaći jedni drugom pomažu, sređuju kuću, podgreju ručak, operu sudove, usisaju“, navodi majka Svetlana.
Osim dečjih rođendana i dana kad su morali da napuste dom u Kosovu Polju, Bulatovići će, kažu, zauvek pamtiti i jedan ponedeljak 2008. kada su od Prokupčanina Aleksandra Stankovića na poklon dobili kuću.
„To je čovek koga nikada zaboraviti nećemo. Ova kuća nam je rešila životni problem, životno pitanje i dece i nas. Tog momenta smo se stabilizovali i od tog dana nam je život krenuo drugačije“, seća se Njegoš Bulatović.
Deda Aca im je, kažu, zauvek učvrstio veru u ljude pa tome i decu uče – da budu vredni, pošteni i da uvek gledaju napred.