Smeju li deca koja boluju od astme da se bave sportom?

Roditelji imaju brojne dileme u vezi sa odabirom sportske aktivnosti deteta koje ima astmu, a postoji i posebna forma ove bolesti koja se manifestuje napadom baš tokom fizičke aktivnosti.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Takva “podvrsta” ovog oboljenja se naziva naporom izazvana (indukovana) astma, a ne mali broj dece pati od ove bolesti, a da ne zna da je ima. Kada se na naprom izazvanu astmu posumnja, ona se relativno lako dijagnostikuje – procenom plućne funkceije pre i posle fizičke aktivnosti.

Naporom indukovana astma se može preduprediti davanjem odgovarajućih lekova pre početka fizičkog napora, a teške forme ove bolesti (koje su srećom retke) traže i višemesečnu profilaksu.

Pročitajte i… Astma: Podmukla bolest koju je teško primetiti

Može li dete sa astmom da se bavi sportom?
Naravno da može, zapravo treba da se bavi sportom! Danas, skoro svaka sportska ekipa ima u svojiom redovima po nekog asmatičara. Mame i tate (u ozbiljnijim godinama) se sećaju svetskog i olimpiskog šampiona u plivanju Marka Špica koji je bio asmatičar. Iako je imao astmu u naporu, uz dobru terapjiu on je osvojio devet zlatnih olimpijskih medalja!

Duga je lista aktivnih atletičara, fudbalera, vaterpolista koji imaju astmu, ali postižu vrhunske sportske rezultate, čak i svetske rekorde. Ključ njihovog uspeha je, pored vrednog treniranja, odlična kontrola bolesti. Pravovremena dijagnoza, adekvatna preventivna terapija (profilaksa) i dobar odabir sportske aktivnosti od deteta asmatičara mogu napraviti odličnog sportistu.

Pročitajte i… Alergija kod dece

Da li to znači da dete sa astmom treba da se bavi sportom?
Redovno bavljenje dobro odabranim sportskim aktivnostima poboljšava stanje srca i krvnih sudova, ali i disajnih organa. Regularna i dobro odabrana fizička aktivnost ojačava plućnu funkciju. Zdrav sportski život podrazumeva redovno (i dovoljno) spavanje, zdravu ishranu što poboljšava odbrambenu sposobnost organizma i tako smanjuje verovatnoću od razvoja infekcija disajnih puteva koje mogu doprineti nastanku astme.

Kako spremiti dete sa alergijskom astmom za kondicione pripreme?
Najvažnija je dobra kontrola bolesti! To znači da treba uzimati propisanu preventivnu terapiju, bez prekidanja pred pripreme. Ako dete dobije napad sedam do deset dana uoči priprema potrebna je inhalatorna terapija. Sada se u takvim situacijama preporučuje kombinacija inhalatornih kortikosteroida i beta agonista (budesonid i formoterol) koji brzo otklanjaju suženje disajnih puteva (bronhoopstrukciju), ali deluju i na složeni proces alergijskog zapaljenja u zidu bronhiola.

Nekada se u ovim situacijama zabranjivao odlazak na pripreme, a sada se kod ogromne većine mladih sportista može izlečiti napad i omogućiti nastavak sportske aktivnosti. Naravno, dok napad traje nema sporta, ali se posle pet do sedam dana terapije većina dece sportista lepo oporavi. Pre odlaska na pripreme, konačnu procenu i odluku donosi pedijatar koji leči dete.