Da bi dete zdravo odrastalo, na vreme treba prepoznati ne samo eventualne nedostatke telesnog razvoja ili nastajanje mogućih oboljenja, već i postojanje mentalnih i psiholoških problema deteta.
Foto: Gulliver/Thinkstock
U nastojanju da Vam u tome pomognemo, napravili smo podsetnik za lekare i za roditelje, na osnovu koga se sa relativnom sigurnošću može proceniti da li je predškolskom detetu potreban pregled psihologa. U kojim slučajevima treba preporučiti psihološki pregled deteta pre polaska u školu?
Lekar treba da uputi dete psihologu ako primeti da:
– Beba od 6 meseci ne gleda u oči majku kad ga ona uzme u naručje (položaj za dojenje ili hranjenje na flašicu); majka treba da posvedoči da li se to redovno događa i u kućnim uslovima.
– U uzrastu od 7 do 9 meseci beba nema reakciju uznemirenja na pojavu nepoznatih osoba, „hoće kod svakoga“.
– Do 3. godine nije uspostavilo dnevnu, do 4. godine noćnu kontrola sfinktera.
Pročitajte i… Uobičajeni dečji strahovi: Čega se mališani najviše plaše?
– Postoji sekundarna enureza (nesposobnost zadržavanje mokraće) ili enkompreza (poremećaj defekacije), dnevna, noćna, ili obe
– Postoje velike razlike u stepenu razvoja različitih mentalnih funkcija (npr: izrazito razvijena percepcija i motorika, a kašnjenje u razvoju govora i ispoljavanju osnovnih emocija – bes, strah, radost i tuga).
– Često samopovređivanje, nesrećni slučajevi ili autoagresija (padovi, ogrebotine, modrice, izgrižena unutrašnjost usta…)
Brojni crteži deteta po sopstvenom telu.
– Česti napadi besa („temper tantrumi“) nakon 3. godine života
Neuključenost deteta u kolektiv ili bilo koji oblik vršnjačkog kontakta i nakon 3. godine života, a nema zdravstvenih prepreka.
– Detetovo neprihvatanje primerenih oblika socijalizacije (jede samo pasiranu hranu i nakon druge godine, nesamostalno je u oblačenju i nakon četvrte godine, i održavanju kulturno-higijenskih navika i nakon šeste godine).
Preterano zaštitničko ponašanje roditelja prema detetu bez vidljivih razloga
Roditelj treba da odvede dete psihologu ako primeti da:
– Beba ne gleda u majku prilikom dojenja ili hranjenja na flašicu ni do uzrasta od 6 meseci.
– Napredovanje deteta se razlikuje od nivoa koji je postigla većina vršnjaka.
– Primetna su veća odstupanja u ponašanju deteta u odnosu na ponašanje brata ili sestre u tom uzrastu.
– Dete ne reaguje na odvajanje od Vas pri polasku u vrtić, ili problemi adaptacije na kolektiv traju duže od 6 meseci (u bilo kom uzrastu).
– Kad dete treba uputiti psihologu?Ne prihvata nošu do 3. godine života, ili nosi pelene i noću posle 4. godine.
– Uočavate povratak na „staro“ ponašanje koji traje duže od 6 nedelja (ponovo se umokrava, nazaduje u govoru…)
– Često samo sebe povređuje (udara glavom u zid, grize usta, čupa pramenove kose…).
– Agresivno je prema drugima (česte tuče sa vršnjacima…)
Imate utisak da gubite kontrolu nad detetovim postupcima (ekstremna neposlušnost, neprihvatanje autoriteta).
– Vrlo ste uzmemireni, zatečeni ili zbunjeni nekom pojavom u detetovom ponašanju