Zašto se cvekla smatra zimskom supernamirnicom?

Mada je neopravdano retko zastupljena u bebinoj ishrani, ovo dragoceno povrće izuzetno je važno, naročito za mališane s lošom krvnom slikom… Cvekla sadrži najširu lepezu minerala i vitamina, među kojima i izuzetno redak vitamin B12. Ima visok procenat gvožđa, a posebno je bogata belančevinama, mastima, kao i ugljenim hidratima i, što je najvažnije – lako se vari.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Za ovo povrće kažu da je u stanju da ”popravi” većinu toga što je u organizmu
”pokvareno”. Poreklom s obala Sredozemlja, bila je znana još starim narodima, koji su shvatili da im pomaže u slučaju mnogih bolesti. Danas se smatra najkorisnijom i
najlekovitijom povrtarskom kulturom.

Šta sve sadrži cvekla?
Od minerala sadrži gotovo sve – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum,
gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom… Od vitamina najviše su zastupljeni B1, B2 i C, kao i B12, izuzetno redak u biljnim namirnicama. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerogeno.

Šta leči?
Osim toga, potvrđena je i njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i starenja. Osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain, koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.

Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba,
jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost), jer sadrži celulozu i pektin u izobilju. Ali, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima, treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.

Kako je treba koristiti?
Mada se kod nas koristi samo koren cvekle, stručnjaci tvrde da je korisna u celosti,
tokom cele godine. Može se uzimati u neograničenim količinama, bez bojazni od
bilo kakvih štetnih posledica. Malo se zna da je lišće cvekle nalik spanaću, pa se na
isti način može i pripremati. Međutim, bez obzira na to što je cela biljka jestiva, lekovit je samo koren, koji se sakuplja u jesen i čuva umereno toplim prostorijama, da ne bi promrzao. Ako se skladišti na odgovarajući način, u svežini cvekle može se uživati sve do sledećeg leta.

Blagotvorni sok
Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je delotvoran u slučaju mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji s medom, po pola čaše, triput na dan. Soku se može dodati kim, kao i rendani ren, čime se dobija poseban ukus.

Od kilograma cvekle dobije se oko 700 mililitara soka. Sprema se tako što se cvekla tanko oljušti, sitno izrenda i prelije medom i sokom od limuna. Kad ova smesa malo odstoji, treba je dobro procediti i držati u sterilnim flašama. Deci starijoj od godinu dana možete davati po kašičicu-dve ovog soka triput dnevno dok starijoj deci možete dati količinu od 2 dl, dve doze tokom dana.

Cvekla za zimu
Može se spremiti i kao zimnica, tako što se plod iseče na tanke kolutove, prelije jabukovim ili vinskim sirćetom u koje je dodato malo samlevenog kima. Tako spremljena cvekla poređa se u tegle i ostavi za zimu.

Pročitajte i… Zimnica: Ukusna i sočna cvekla iz tegle