Dete plače, vrišti, udara nogama, možda zadržava dah… Da li vam ovo zvuči poznato? Vi ste onda sigurno roditelj mališana starosti od godinu do tri!
Dok krivite sebe što niste dovoljno dobar roditelj ili mislite da vam to dete namerno radi, verujte varate se. Iz dugogodišnjeg iskustva rada sa deco, saopštavam vam da je to samo jedna od razvojnih faza (koja će proći oko četvrte godine).
Foto: Guliver/Thinkstock
Pored toga, kao majka troje mališana, mogu vam reći da neka deca imaju napade besa često, neka jako retko, to je prosto način da pokažu da im nešto nije po volji.
I dok panično razmišljate kao da smirite dete, verujete, pravo pitanje koje treba da postavite je: „Kako da smirim sebe?„.
Sigurno osećate ljutnju i posramljenost (ako se desilo u javnosti), ali najvažnije je da ostanete smireni (što je jako teško, pa da parafraziram, da glumite da ste smireni), jer ukoliko vičete samo ćete doliti „ulje na vatru“, a vaš cilj je da naučite dete kako da kontroliše svoje emocije. (Vi ste detetu uzor, ako vi ne možete da se kontrolišete – kakav primer njima dajete).
Svako dete je različito, ili će se smiriti kada ignorišete takvo ponašanje, nekom detetu pomoći će da promeni okruženje, makar to značilo da ćete morati da ga iznesete.
Ali ono što je zaista važno, je da posle napada besa, kada se smire, deca se uglavnom plaše da ih više ne volite, pa bi trebalo da ih zagrilite, i da ih uverite da ih volite bez obzira ne sve. A što je jako važno, napadi besa uglavom nastaju posle vašeg negatvnog odgovora na: „Hoću to!“.
Veoma je važno da ne popustite i da im ne ispunite to, što u tom trenutku žarko žele,jer oni su „mali, veliki ljudi“ koji samo testiraju vaše granice i vrlo lako će shvatiti da je vrištanje sredstvo za postizanje cilja! A zamislite čemu to vodi?! Sgurno ne želite da odgajite dete koje neće znati da prihvati „NE“ kao odgovor koje će se stalno sukobljavati sa vama, moguće i manipulisati, jer će shvatiti kako dolazi do cilja.
Mišljena sam da napade besa ne mozemo sprečiti, ali možemo uticati da se ređe dešavaju ukoliko:
– Shvatimo razlog zbog čega se dešavaju (uglavnom je to nedostatak sna, glad ili previse stimulativno okruženje)
– Imamo dnevnu rutinu, koja doprinosti osećaju sigurnosti
– Uvek im dajte dve opcije da izaberu jednu
– Sklonite iz vidokruga ono što nije za decu
-Kako je deci ovog uzrasta pažnja kratkotrajna, usmerite je na nešto drugo
– Starijoj deci objasnite kada negde idete, šta će se tamo dešavati ili šta će biti vaša aktoivnost tamo. Možete im reći: „Znam da možeš lepo da se ponašaš, iako bude tako, u povratku otići ćemo na tobogan“ (ili bilo šta što vaše dete voli)
– Kada ste u marketu, dajte im zaduženje da stave povrće u kesu ili da drže korpu
– Budite dobar uzor kada ste izloženi stresu
– Pohvalite ponašanje vašeg mališana kada god vam se ukaže prilika za to
I zapamtite, kada vidite da vas neko gleda popreko, budite smireni i imajte na umu da ili jos nisu roditelji dvogodišnjaka ili su njihova deca starija, pa su već zaboravili ovu fazu, kao što ćete i vi. 🙂