Ponovo nam prete bolesti za koje se smatralo da su iskorenjene

Zbog sve češćeg odbijanja imunizacije, kao i zbog nestašice vakcina, ponovo postoji opasnost od malih boginja, zaušaka, rubeola…

Foto: Guliver/Thinkstock

Jak antivakcinalni lobi, ali i česte nestašice vakcina doveli su do smanjenja broja vakcinisane dece i izbijanja epidemija zaraznih bolesti za koje se smatralo da su iskorenjene, upozoreno je na stručnom regionalnom skupu u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Obuhvat vakcinacijom se smanjuje, pa je povećanje broja vakcinisane dece cilj na koji je ponovo ukazano tokom jedanaeste nedelje imunizacije od 24. do 30. aprila u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije.

Gotovo milion osoba u evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovnim vakcinama, pa se poslednjih godina zemlje ovog regiona suočavaju sa epidemijama malih boginja, rubeola, zaušaka, koje se javljaju kod osetljive nevakcinisane populacije.

Učestvujte u našoj anketi OVDE. 

Cilj sistematske obavezne imunizacije je da se dostigne i održi obuhvat obaveznim vakcinama od 95 odsto i više, složili su se naši stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Srpske na telekonferenciji.

Svi su ukazali na iste probleme zbog kojih opada obuhvat vakcinacije – jak antivakcinalni lobi i česte nestašice vakcina. Da bi se slika popravila neophodan je i jedinstven stav stručnjaka oko vakcinacije. Naime, jedan broj lekara, uglavnom pedijatara, izjašnjava se protiv vakcinacije.

„Dobra vest za ovu godinu je da svih vakcina ima u dovoljnom broju, da nemamo zastoja i da je na nama da podignemo svest o značaju vakcinacije„, rekao je dr Ilić.

Epidemiolog Goranka Lončarević kaže da roditelji najčešće odbijaju da vakcinišu decu MMR-om i da u negativnom trendu prednjači jug Srbije – Nišavski i Toplički okrug.

Prema podacima iz „Batuta“, poslednja epidemija morbila bila je prošle godine sa 400 obolelih, pri čemu 95 odsto njih ili nije bilo vakcinisano, ili se nije znalo kakav im je vakcinalni status. „Polovina obolelih je imala komplikacije, a u dva slučaja imali smo zapaljenje mozga, što je neuobičajeno imajući u vidu da se obično jedan slučaj zapaljenja mozga javlja na oko 1.000 obolelih. To više govori o invazivnosti samog virusa i stepenu kolektivnog imuniteta„, kaže Lončarevićeva.