Kada vaše dete histerično plače to može biti znak da ga nešto muči ili da želi vašu pažnju. Postoji nekoliko načina da se nosite sa nekontrolisanim plačem ukoliko ste prethodno ustanovili da dete nije gladno, nije mokro i da ga ništa ne boli, nego da je samo frustrirano zbog nečega.
Guliver/Getty Images
Vrištanje, bacanje stvari, gurkanje i mala doza agresije obično idu zajedno. Neka deca se i samopovređuju u nastupu histerije i očajničkih pokušaja da privuku pažnju. Naučnik sa Univerziteta u Konektikatu, Džejms Grin, kaže da ista pravila važe i za odrasle; nagomilana frustracija vodi ka besu, s tim što bebe to ne mogu da kontrolišu. Međutim, pored toga što beba oseća bes ona oseća i tugu.
Ukoliko dete neprestano plače sačekajte nekoliko trenutaka i gledajte ga netremce kako bi shvatilo da ima vašu pažnju. Zatim mu ispružite ruke i dajte jedan zagrljaj. Roditelji odmah trče da podignu bebu, dok je bolja strategija dati joj na uvid da ste tu za nju i da se trudite da je shvatite.
Greška roditelja jeste što decu koja plaču, a imaju dve do tri godine, pokušavaju utešiti bombonama ili obećanjima. To je pogrešna pedagogija, treba im staviti do znanja da mogu dobiti nagrade i bez prethodne histerije.
Sa malo starijom decom probajte okrenuti stvari na humor, dete od tri godine već može razaznati šalu. Ukoliko se plač mališana ne smiruje, ponudite utehu: to može biti omiljena igračka, zagrljaj ili češljanje kosice. Nipošto dečji plač nemojte shvatati kao svoju grešku i nemojte misliti da ste pali sve ispite kao roditelj. Sva deca plaču, neka malo više neka manje, a ovo je njihov način da se bore sa frustracijom ili da privuku pažnju.