8 reči na koje mališan zaista reaguje

Thinkstock

Zar ne bi bilo divno kad bi postojale magične reči zahvaljujući kojima bi vaše dete iz prve uradilo ono što mu kažete, kad bi prestalo stalno plakanje, svađe s braćom i sestrama ili prenemaganja za stolom. Iako zvuči neverovatno – nije nemoguće. U svetu odraslih postoje reči na koje gotovo svi reaguju i koje čine čuda u svetu politike, reklamiranja i prodaje. Pa zašto te moćne trikove ne iskoristiti i u komunikaciji s mališanima?

Najvažnije je da pronađete prave reči koje će delovati na vaše dete i da vežbate njihovu primenu. Pokušajte da ih uklapate u rečenice, testirajte ih u raznim situacijama i odaberite one koje najviše „leže“ vašem mališanu. Nakon nekog vremena možete očekivati zaista kvalitetne promene u načinu na koji razgovarate s njim, ali i u načinu na koji on reguje na vaše zahteve.

1. KADA

Reč „kada“ upotrebljava se za nešto što će se tek desiti. Ukoliko detetu kažete: „Kada obuješ svoje patike, idemo do parkića“, vi zapravo govorite da će morati samostalno da se obuje; ili ako mu saopštite: „Kada ti promenim pelene, čitaćemo tvoju omiljenu priču“, znači da je vreme da se pelene menjaju i da će se to i desiti.

Na ovaj način vi najavljujete mališanu šta ga čeka i pripremate teren kako bi mu prelazak na novu aktivnost bio što manje stresan. „Kada“ može postati magična pripremna reč ne samo za bližu već i za nešto dalju budućnost. Planove u vezi s odvikavanjem od pelena možete saopštiti tako što ćete reći: „Kada počneš da piškiš u nošu, kupićemo mnogo zanimljivih gaćica“.

2. DA

Koliko puta dnevno detetu uputite reči koje počinju sa „ne“? Verovatno je odgovor „veoma često“, jer je lako upasti u začarani ne-krug. Umesto da stalno odričete, pokušajte da imate da-nedelju tokom koje ćete maksimalno izbegavati upotrebljavanje reči koje počinju sa „ne“.

Ukoliko vas mališan pita može li napolje, umesto da ga odbijete, objasnite mu: „Da, moći ćeš izaći kada se vratimo od bake/posle ručka/nakon baleta“ (ili bilo koje druge aktivnosti koju ste planirali za taj dan).

Slična je situacija i kad vaše dete poželi nešto slatko pre ručka. Umesto da kao iz topa izbacite „ne može!“, pokušajte da obrazložite: „Da, znam da voliš slatkiše, ali moraš sačekati da ručamo, pa ću ti dati da se zasladiš“. Čak i kad ne možete da kažete „da“, trudite se da ostanete u domenu pozitivne komunikacije. Ako vas dete moli da ostane još malo na igralištu – umesto „ne“ – pokušajte da mu objasnite ili da ga motivišete na pozitivan način: „Znam da voliš da budeš na igralištu, ali sada moramo ići kući. Tamo ćeš moći da nastaviš da se igraš svojim omiljenim autićima“.

Naravno, postoje situacije u kojima se „ne“ ne može izbeći, pa ukoliko vaš mališan pokuša samostalno da pređe ulicu, jasno mu stavite do znanja da je to u kategoriji negativnog. Kontrolisanom upotrebom, „ne“ može postati veoma moćno vaspitno sredstvo i vaše dete će zaista početi da reaguje na „ne“.

3. I…

Zamislite scenu gde vi s oduševljenjem iznosite predlog kako biste mogli otići na izlet, a onda neko od ukućana ubaci „ali“ i saopšti da mu se više ide u bioskop. Zvuči prilično demorališuće, zar ne? E pa, tako se i vaše dete oseća kada čuje: „… ali vreme je za spavanje“, nakon što iznese svoj predlog kako bi se još malo poigralo.

Zato umesto „ali“ uvedite „i“. Čak će i saopštenje da će za ručak biti servirana boranija proći daleko bolje ukoliko umesto: „Znam da baš ne voliš kuvanu boraniju, ali je moraš jesti jer je zdrava!“, kažete: “… i zato sam je danas spremala u rerni, po posebnom receptu, samo za tebe“. Na taj način ćete pokazati mališanu da poštujete njegov ukus i osećanja, te je manja verovatnoća za raspravu.

4. SLUŠAJ

Kada kažete „slušaj“, vi sagovorniku nagoveštavate da je sledeće što ćete reći veoma važno. Ako u komunikaciji sa svojim detetom ovu reč budete koristili umereno, ona vam može postati dobar uvodnik u aktivnosti koje planirate. Nakon rečenice: „Slušaj, sada je vreme da se sprema soba“, vaš mališan će znati da ga čeka sređivanje sobe i biće daleko spremniji da to i uradi.

5. HAJDE

Dok pričamo ili razmišljamo, naš mozak stvara slike koje su kratkotrajne ali veoma žive, a iako ih često nismo svesni, mi na njih možemo intenzivno reagovati. Na primer, ukoliko neko spomene reč „limun“, može nam se pojačati lučenje pljuvačke. Čak i kada nam neko kaže da ne mislimo na čokoladnu tortu, mi ćemo u glavi stvoriti sliku torte ili imati izraženu želju da je jedemo.

Na ovaj način funkcioniše i dečji mozak. Kada ste u prodavnici i povišenim tonom ga upozorite: „Nemoj dirati tu kutiju! Srušićeš je!“, vi zapravo dajete mališanu ideju kako bi mogao dirnuti kutiju, pa čak i videti kakvu će reakciju izazvati ukoliko je sruši. Zato je mnogo bolje rešenje da mu predložite: „Hajde da ostavimo kutiju na miru!“. Trudite se da svoje ideje saopštavate u pozitivnoj formi, jer samo pozitivne slike mogu dovesti do pozitivnih rezultata.

6. POSTAJEŠ

Ovo je veoma korisna reč, kojom detetu saopštavate kako ste primetili njegov napredak u ponašanju i odličan je način da ga stimulišete da nastavi s pozitivnim promenama. Kada kažete: „Postaješ mnogo brži u oblačenju majice!“, ili: „Primetila sam da si postala raspoloženija otkad ideš u vrtić!“, to može veoma podsticajno delovati na dete i usmeriti ga u pravcu u kome želite da se menja.

7. STANI

Svom rečniku svakako bi trebalo da dodate i „stani“, pošto u kombinaciji sa zahtevom ili predlogom može biti dobar način da se prekine rasprava ili zaustavi negativno ponašanje. Ukoliko vaše dete u napadu besa krene da udari nekoga, možete reći: „Stani! Mi koristimo reči, a ne ruke kada smo ljuti!“; ili ako počne da se prenemaže pošto je vreme za sređivanje sobe: „Stani! Kada svoje lutke staviš da spavaju, moći ćemo zajedno spremiti tvoju omiljenu voćnu salatu“.

Pozivajući dete da stane i malo promisli, omogućavate mu da eventualno uvidi kako postoji i bolji način da odreaguje na vaš predlog. Čak i ako ne bude efikasno u 100% situacija, „stani“ će znatno umanjiti jačinu burne reakcije.

8. ZATO

Deca su daleko spremnija na saradnju kada im objasnite zašto nešto treba da urade. To ne treba da budu dugačka objašnjenja, već kratke i jasne rečenice. Da biste ovo shvatili, zamislite sebe kako stojite u redu i neko vas pita može li stati ispred vas. Vaša instinktivna reakcija bila bi „ne može!“.Međutim, kada bi vam ta ista osoba objasnila da je kod kuće čeka mala beba ili bolesni član porodice, sigurno biste promenili mišljenje.

Isto je i s vašim mališanom. Koliko god da vam se žuri, nađite minut da mu objasnite: „Brzo obuj cipele! Idemo da se nađemo s tetkom zato što želi da zajedno idemo na kokice“. Pritom vodite računa o tome da deci objašnjenja budu privlačna, jer ukoliko idete u grad da tetka sebi pronađe haljinu ili se kreće u vrtić zato što tamo mora da se ide, teško da će predlog biti prihvaćen s oduševljenjem. „Navuci rukavice zato što ćeš moći da praviš bolje grudve!“, ili: „Spremi svoju sobu zato što će ti trebati mesta za plesanje!“ – samo su neki od mogućih modela kako detetu možete objasniti šta treba da uradi i zašto je to dobro za njega.

I JEDNA REČ KOJA ĆE PROMENITI NAČIN NA KOJI VI RAZMIŠLJATE

PONEKAD

U našoj je prirodi da bolje pamtimo loše stvari i primećujemo mane. Zato ne čudi što će ideja da vaš mališan „ne želi ništa samostalno da uradi“ postojati čak i ako se više puta desi da dete pokaže zavidan stepen samostalnosti. Stoga umesto da koristite rečenice poput: „Volela bih da ti ne moram uvek pomagati u obuvanju patika“, ili: „Nikada ne želiš da jedeš sam“, pokušajte sa: „Ponekad mi je teško da ti oblačim majicu. Hajde pokušaj sam“. Onog momenta kada „nikad“ i „uvek“ zamenite sa „ponekad“ – počećete da i na dečje ponašanje gledate s pozitivnije strane.

Foto: Guliver/Thinkstock