Pomozite detetu da prihvati kritiku u samo tri koraka

Da li se vaša devojčica rasplače nakon što joj trener saopšti da mora da ponovi vežbu jer nije dovoljno dobro? Imate li vaš dečak napade besa, svaki put kada ga neko iskritikuje? Kritike su deo života i odrastanja i vaše dete, da bi bilo prihvaćeno u društvu, mora naučiti da ih prihvati. Prihvatanje kritike nije lako, ali se da naučiti.

Zašto deca burno reaguju na kritiku?

Ako budete iskreni, priznaćete da ni vi baš niste ludi za situacijama u kojima vas kritikuju. Jednostavno, kritika znači da nešto niste uradili dovoljno dobro i to nas pogađa na ličnom nivou. Kritika utiče na dve velike ljudske potrebe: da napredujemo i da budemo uspešni i prihvaćeni. (Pročitajte i: Ovo niste znali: Najuspešnije metode vaspitanja)

Odrasli su se susreli sa kritikama nebrojeno puta u životu. Prošli smo odličan trening koji nas je naučio da ne posežemo za odbranom, da ne ragujemo burno, već da saslušamo kritiku i iz nje izvučemo nauk. Deca ovaj trening nisu prošla i njihova prva reakcija je spontana: jako su povređeni i to otvoreno pokazuju. Neka deca reaguju plačem, napadima besa, a neka povlačenjem u sebe i tihim suzama. Obe reakcije su esktremne i sugerišu da je detetu jako povređeno samopouzdanje.

Nemojte bežati od kritikovanja detetovog rada

Roditelji i pedagozi koji rade sa najmlađima stalno su razapeti između želje da nauče dete nečemu i straha da će kritika povrediti detovo krhko samopouzdanje. Upravo ova podvojenost čini da svaku povratnu reakciju na bilo koju dečiju aktivnost ublažavamo i uvijamo u šareni papir, kako bi dete i dalje bilo zadovoljno.

Ovo je jedan u nizu razloga zbog kojih deca kasnije ne umeju da se nose sa kritikom, pa makar ona bila konstruktivna. To ne znači da treba grubo i bez razmišljanja da saspete detetu oštru kritiku u lice. Naprotiv, poželjno je da vodite računa o detetovim osećanjima, ali nije poželjno da lažete i ublažavate svoj sud. Budite ljubazni, ali nikada nemojte reći da je dobro nešto što nije, niti pohvaliti traljav rad.

(Primer: Dete vam donosi likovni rad koji je ispod njegovih mogućnosti.  Pohvalite ono što je na radu dobro: uložen trud ili neki detalj, a potom posavetujte dete da naredni put više pažnje obrati na određene stvari.)

Dete može da podnese kritiku – budite iskreni

Kada vam sledeći put dete dođe razalošćeno iz vrtića ili sa treninga, nemojte ga tešiti i govoriti mu da je najbolje na svetu. Razgovarajte o tome što se dogodilo, pokažite mu da razumete njegova osećanja, ali mu saopštite da je kritika ipak bila na mestu. To ćete najlakše učiniti u ova tri koraka:

1. Upitajte dete da li bi drugačije radilo ovoga puta. Na ovaj način dete će se zamisliti nad kritikom koja mu je upućena i shvatiti poruku koja mu je poslata.
2. Zatražite detetu da ponovi posao, ali tako da ima na pameti savete koji su mu dati.
3. Uporedite dva rada – dete će lako uočiti da mu je kritika pomogla da napreduje.

Prihvatanje kritike: Sprečite neprijatne ispade

Pošto je svako učenje proces, morate biti spremni da ponavljate sa detetom ovu lekciju dok je ne usvoji. Za to vreme, bićete primorani da smirujete napade besa i učite dete kako da na pristojan način reaguje kada bude kritikovano. Evo nekoliko situacija u kojima biste se mogli naći:

Dete na kritiku reaguje ružnim rečima

Situacija 1: Vaspitačica ili učiteljica je prekorila vaše dete zbog lošeg ponašanja. Ono je odmah poseglo za neprimerenim rečima: „Mrzim je“, „Ona je zla“, „Ona je zlobna“.

Situacija 2: Drugarica je rekla vašem detetu da lepše nacrta leptira. Vaše dete je ragovalo uvredom: „Ti si ružna“ ili „Ti uopšte ne znaš da crtaš“.

Šta da radim:

Prvo pokažite detetu da saosećate sa njim: „Razumem da se osećaš loše. Nije prijatno kada te neko opomene ili kaže nešto loše o tvom radu“.  Tek posle toga objasnite da kritika ne mora biti zlonamerna: „Možda su samo želeli da te podsete da ti možeš i bolje da se ponašaš/radiš“. Kada napokon uspete dete da naterate da se zamisli nad situacijom, skrenite mu pažnju da je ružno ponađanje uvek ružno, bez obzira šta ga je izazvalo. Posavetujte ga kako da sledeći put reaguje. „Shvatam, hvala“, „U redu, neću ponoviti“, „To je tvoje mišljenje“, samo su neki od načina na koje dete može da reaguje na kritiku a da to ne bude nepristojno.

Dete reaguje plačem

Situacija: Učitelj engleskog primetio je da je pažnja vađeg deteta odlutala i zamolio je da se skoncentriše i napomenuo da je lošije uradila zadatke nego inače. Malena je briznula u plač.

Šta da radim:

Sačekajte da se dete umiri, pre toga ne vredi da počinjete razgovor. Kada suze stanu, a dete se opusti, objasnite joj da učitelj nije mislio ništa loše. Zatim porazgovarajte o njenoj reakciji. Pitajte je šta je osećala, a potom je navedite da razmisli kakav je utisak njena reakcija mogla da ostavi. Nakon toga, posavetujte je kako može da reaguje sledećeg puta.

Dete ima napad besa

Situacija: Dete ima napad besa nakon što dobije kritiku od odraslih ili vršnjaka.

Šta da radim:

Ovde morate jasno staviti do znanja da je  takvo ponašanje neprimereno. Reagujte kao kod svakog tantruma: budite smireni, ali insistirajte na tome da nećete da komunicirate, niti da ostvarujete dublji kontakt dok se dete ne umiri. Nakon toga, prvo porazgovarajte o tome šta je izazvalo bes, rašlanite kritiku kao u prethodnim primerima, a potom jasno stavite do znanja detetu da napadi besa nisu prihvatljivi. (Pogledajte i: Izlivi besa: Uzroci problema i rešenja)