Vodič za dojenje: Bolne bradavice
Zaista ne morate da trpite tegobe zbog osetljivih i bolnih bradavica u periodu dojenja... Nesumnjivo, dojenje je jedinstveno iskustvo,...
pročitaj jošNajbolja hrana za novorođenče svakako je majčino mleko, ali majka ne mora da oseća krivicu ako iz bilo kojeg razloga ne može da doji. U današnje vreme, na tržištu postoje veoma kvalitetne zamene za majčino mleko preko kojih beba dobija sve potrebne hranjive materije.
Majčino mleko je idealna hrana za dete u prvim mesecima života, jer sadrži sve što mu je potrebno za zdrav razvoj. Dete koje sisa, otpornije je na upale probavnog sistema, jer sadrži bakterije koje štite bebin želudac i creva.
Zašto majčino mleko?
Majčino mleko se mnogo lakše vari iz razloga što u njemu prevladavaju grupe belančevina koje su mnogo probavljivije od onih iz kravljeg mleka. Dojenje onemogućuje i nastanak alergijskih reakcija, što je od velike važnosti za bebin nežan i još uvek nezreli organizam. Pored svih ovih prednosti, nije zanemarljivo i to što beba putem majčinog mleka dobija zaštitna antitela koja je štite od mnogih zaraznih bolesti.Kako se od prvog dana dojenja između majke i deteta razvija jaka i duboka emocionalna veza, koja je osnova njihovog budućeg odnosa, dojenje bi trebalo da bude jedini pravi izbor za ishranu bebe, bar u prvih tri meseca, a poželjno je i duže. Prvih dana nakon porođaja, majka još uvek nema „pravo“ mleko. Tih se dana u dojkama najpre stvara i luči kolostrum ili nezrelo mleko, koje sadrži veliku količinu belančevina, a manje masti i ugljenih hidrata. Nakon 10 do 15 dana, mlekao sazreva i dobija sastav zrelog mleka. Te dve nedelje su u najvećem broju slučajeva sasvim dovoljne da majka i dete uhvate pravi ritam sisanja, kako danju, tako i noću. Međutim, mlade majke su nestrpljive i često padaju u paniku pitajući se da li njihovo dete dobro napreduje i da li dobijaju dovoljno mleka.
Da li beba dobija dovoljno mleka?
Prvih dana nakon rođenja, svako novorođenče izgubi oko 10% od svoje porođajne težine, ali to ne treba da brine majke, jer će beba taj gubitak veoma brzo nadoknaditi i obrzo će početi da dobija na težini.
Međutim, postoji niz razloga i okolnosti kada dojenje nije moguće. Objektivni medicinski razlozi su: sve akutne bolesti majke uzrokovane porođajem ili već postojeća oboljenja koje je porođaj aktivirao, naročito nove zarazne bolesti; anatomske anomalije dojki koje onemogućuju normalan podoj deteta (uvučene bradavice, kasnije ragade tj. „ranice“ na bradavicama koje gotovo svako dete napravi svojoj majci); teška upala dojki (mastitis), itd.
Treba da znate da količina mleka koja se stvara u dojkama ne zavisi od veličine dojke. Broj mlečnih žlezda je skoro isti kod svih žena, a veličina dojki se razlikuje samo po količini masnog tkiva. Međutim, ima žena u čijim dojkama se jednostavno ne stvara dovoljna količina mleka. U tom slučaju, dete će već za nekoliko dana postati nemirno, često će plakati (čim završi podoj ili već nakon sat vremena nakon dojenja), stolice će biti retke i kašaste, zelene boje, beba će slabije piškiti, delovaće umorno i klonulo. U tom slučaju, a u dogovoru sa pedijatrom, majka treba da pređe na ishranu adaptiranim (humanizovanim) mlekom, koje je po svom sastavu najsličnije majčinom. Danas je prehrambena industrija tako razvijena i usavršena u proizvodnji adaptirane mlečne hrane, da se zaista ne treba plašiti da beba neće dobijati potrebnu količinu svih sastojaka koji su mu potrebni.
Vitamini se kriju u sokovima
Kako dete raste i razvija se, ni majčino mleko, a ni ostali mlečni pripravci više ne zadovoljavaju njegove potrebe, a pogotovo mu nedostaju vitamini i gvožđe. Ako se beba hrani isključivo na grudima, već na kraju prvog meseca života mora početi da dobija D vitamin u kapima radi zaštite od rahitisa, koja će trajati bar do kraja druge godine života (sa izuzetkom u letnjim mesecima, kada se beba izlaže sunčevim zracima).
U četvrtom mesecu života, bebu polako treba navikavati na voćne sokove: obično se započinje sokom od šargarepe, zatim jabuke, kruške, pa se pomalo uvode i neki drugi sokovi od povrća. Kako dete sazreva i raste, sokovi se zamenjuju kašicama. Najpre se daju voćne, a zatim kašice od povrća.
Uvođenje kašica vrlo je važno u razvoju deteta, a počinju se davati sa navršenih pet meseci života (pre toga dete pljuje sve što mu se stavi na vrh jezika). Kašice su dodatni izvor vitamina, kojih nema dovoljno u mleku.
Meso se uvodi poslednje
Kombinovana kašica, koja osim preparata mleka i voća, sadrži i žitarice, povećava kalorijsku vrednost obroka, oplemenjuje i razvija čulo ukusa deteta koje pritom dobija i povećane količine kompleksa B vitamina. Ova vrsta kašice se uvodi od sedmog meseca bebinog života, ali se količina ovakvih obroka mora kontrolisati jer postoji opasnost da beba postane gojazna. Ako se u međuvremenu iskažu neke alergijske reakcije, potrebno je utvrditi na koju namirnicu je beba alergična i nju obavezno treba izbaciti iz ishrane. Kašice od povrća su izuzetno važne za razvoj bebe, jer su bogate vitaminima, mineralima i gvožđem. Meso i riba se uvode od osmog-devetog meseca, i to veoma postepeno, pošto postoji mogućnost od alergijske reakcije. Zato svaku namirnicu treba postupno uvoditi u malim količinama (naročito treba voditi računa o bebama iz porodica u kojima već ima slučajeva alergija), pošto se tako može lako otkriti na koju namirnicu je beba alergična. Pored toga, beba uči da razlikuje ukuse. Iz tog razloga, većina pedijatara savetuje majkama da ne mešaju različite vrste namirnica, već da svaku pripreme odvojeno i ponude ih bebi. Meso se poslednje uvodi u ishranu bebe. Najpre se počinje s kuvanim pilećim belim mesom, a u pripremi kašice od povrća može da se koristi mesna supa. Kada beba prihvati miksano pileće meso, može se početi sa davanjem kuvanog telećeg ili junećeg mesa. Celo jaje ne treba davati bebi pre navršene godine života (do tada se daje samo tvrdo kuvano žumance). Nakon navršene godine života, beba treba da uzima sve grupe namirnica: mleko i kisele mlečne proizvode, kašice od povrća, kašice od voća, kuvano meso, jaje, kao i kašice od mleka i žitarica.
Koliko dodatne tečnosti treba bebi?
Dojenom detetu nije potrebno davati dodatnu tečnost, osim u slučaju da je gubi prekomernim znojenjem (povišena telesna temperatura ili usled letnjih vrućina) ili ukoliko beba ima proliv. Ako se, pak, hrani adaptiranim mlekom, treba mu ponuditi prokuvanu vodu ili blagi čaj. Kada birate vrstu čaja koju ćete ponuditi bebi, opredelite se za one koji su napravljeni od biranog lekovitog bilja i namenjeni su isključivo odojčadi.
S uvođenjem dopunske hrane, raste i potreba bebinog organizma za dodatnom tečnošću. Dakle, nakon petog meseca, bebi je potrebno oko 100 ml tečnosti na kilogram njene težine.
U prvim mesecima života, zbog nakupljanja vazduha u probavnom sistemu, mnoge bebe pate od grčeva i nadimanja. Možete pokušati da pomognete bebi tako što ćete joj dati instant čaj od komorača, koji deluje deluje blago i umirujuće, sprečava nadimanje, smiruje grčeve i ublažava probavne smetnje. Može se davati već od 2. nedelje života deteta, nekoliko kašičica pre obroka. Instant čaj od kamilice, zbog antiseptičkih svojstava eteričnih ulja iz kamilice, deluje umirujuće i protivupalno, i takođe može da se daje u malim količinama počevši od 2. nedelje života. Voćni instant čaj obogaćen je vitaminom C, osvežava i gasi žeđ, nadoknađuje izgubljenu tečnost i može se davati nakon šestog meseca. Ukoliko beba sisa, čajeve joj treba davati isključivo na kašičicu.
Mališane sa vodom i plivanjem treba upoznavati čim počne samostalno da sedi (obično oko 6. meseca). Počnite sa kadicom ili malim dečjim bazenom i p...
pročitaj jošMame se dovijaju kako umeju i znaju da nateraju dete da jede, neke primenjuju samo njima znane metode, ali ipak, postoje neke koje se mogu nazvati ...
pročitaj jošEvo nekoliko razloga zbog kojih bi vaše dete trebalo češće da jede borovnice. Rangirane su kao jedna od najzdravijih vrsta voća već godinama...
pročitaj još