Male buce, velike brige

Nijedan roditelj ne želi da mu dete bude gojazno, pa obratite pažnju na osam znakova koji upozoravaju na ovu opasnost 

Mališani su neodoljiva bića iz mnogo razloga, ali zaokrugljeni obraščići i stomačići naprosto mame na štipkanje i poljupce. A tek „pufnasta“ guza i „krofnice“ na nožicama! Ipak, u kojem trenutku ta prirodna bucmasta faza prerasta u višak kilograma, ili čak gojaznost? I, zbog čega sve veći broj mališana prelazi tu granicu?
Sudeći prema medicinskim statistikama, višak kilograma i gojaznost među mališanima (već od druge-treće godine života) sve je prisutnija pojava. Da bi se to sprečilo, zdravstveni stručnjaci sastavili su listu od osam upozoravajućih znakova koji ukazuju na predispozicuju vašeg trogodišnjka za ozbiljne probleme s telesnom težinom i pre nego što završi osnovnu školu. A debljina je, kao što je poznato, potencijalan uzrok psihičkih problema, kao i, na duže staze, ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčana oboljenja, dijabetes čak i preranu smrt.

Mali TV ovisnici
Određeni faktori, kao što je gojaznost jednog, ili oba roditelja, i znatno uvećanje telesne mase prvih nekoliko godina života, sasvim su očevidni dokazi potencijalnih problema. No, drugi znaci upozorenja nisu toliko očigledni.
Da li ste znali, na primer, da broj sati koje dete provede u gledanju televizije može da ukaže na to da li će dete biti gojazno ili ne? Svi roditelji, s vremena na vreme, korisite dečji TV program i crtaće kao spasonosno rešenje u situacijama kada treba nešto da urade, a da im dete pri tom bude mirno. To je donekle OK. Međutim, istraživanja pokazuju da deca sve ranije postaju TV gledaoci, a da predškolska deca u proseku gledaju televizijski program duže od dva sata dnevno. Međutim, eksperti kažu da svakodnevno sedenje ispred „magične kutije“, sat vremena (ili duže), može da uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme. Na primer, američki naučnici utvrdili su da svaki sat dužeg gledanja TV programa povećava rizik od gojaznosti za 2%. Razumljivo, niko se još nije ugojio zbog pukog gledanja u bilo šta, ali ova navika povećava rizik po zdravlje iz brojnih razloga. Uglavnom zbog toga što bi dete to vreme koje „vegetira“ ispred TV ekrana, inače iskoristilo na aktivniji način – trčeći naokolo i sagorevajući kalorije.

Naspavano & mršavo dete
Naučno otkriće, koje će verovatno izazvati najveće iznenađenje, jeste veza gojaznosti i nedostatka sna. Dvogodišnjacima je potrebno od 13 do 14 sati sna dnevno (od toga, od 11 do 12 sati noćnog). Gojaznost, kao posledica nedostatka sna, nastaje zbog brojnih faktora. Jedan od njih je i to što deca koja kasno odlaze na spavanje jedu (uglavnom grickalice i slatkiše) tokom večeri. Drugi faktor je i to što mališani nisu dovoljno fizički aktivni tokom dana. Takođe, jedan od potencijalnih uzroka može da bude nedovoljna sekrecija hormona rasta tokom noći, što je neophodno za izgradnju tkiva i mišića.

Rođeni veliki
Težina bebe na rođenju, kao i u prvoj godini života, takođe može da bude faktor koji određuje da li će dete biti gojazno. Prosečna težina tek rođene bebe iznosi 3,5 kg, a dužina 50 cm. No, novija istraživanja pokazuju da su teže bebe u prednosti u odnosu na sitnije. Naime, naučnici su utvrdili da svakih 0,9 kg više telesne mase dečaka pri rođenju uvećava IQ za 4,6 poena. Ipak, bebe čija je težina, ili vrednost indeks telesne mase (BMI), na gornjoj granici, ili mališani koji rapidno uvećavaju telesnu težinu tokom prvih godina života, imaju veći rizik od gojaznosti. To se naročito odnosi na bebe koje se hrane veštačkim mlekom.
Tokom prve dve godine života, telesna težina deteta uvećava se za 1,8 do 2,7 kg. Prosečna težina petnaestomesečnog deteta treba da iznosi 10,8 kg, a do 30. meseca života mališan treba da bude težak oko 12,7 kg, što je otprilike četvorostruka težina koju je imao na rođenju.

Sve je zapisano u genima
Genetski faktor igra značajnu ulogu u formiranju fizičkog izgleda i broja kilograma. Roditelji krupne fizičke konstitucije rađaju krupniju decu, a deca gojaznih roditelja najčešće kreću njihovim stopama kada je telesna masa u pitanju. Međutim, i uticaji okruženja često mogu da budu presudni. Tek će svaka peta beba biti gojazna u zrelom dobu, što znači da vaša buca ima realne šanse da izgubi višak kilograma čim počne samostalno da se kreće (tj. da juri naokolo!).

Šta možete da uradite
Ukoliko ste zabrinuti zbog telesne težine vaše bebe ili dvogodišnjaka, razgovarajte o tome sa pedijatrom. Čak i ako mališan ispoljava neke, ili sve, upozoravajuće znakove, nemojte da paničite. Postavljanje dobrog primera zdravom ishranom (izbacite brzu hranu iz jelovnika i svakodnevno služite najmanje pet porcija svežeg voća i povrća, kao i dosta složenih ugljenih hidrata, u koje spadaju testenina i krompir) i fizičkim aktivnostima (najmanje jedan sat aktivne igre dnevno, kao što je šutiranje lopte u parku), sprečićete da vaše dete postane gojazno.