Stidljivost je nasledna

Američki psiholog Filip Zimbardo je rekao da stidljiva deca odrastaju u stidljive ljude koji sami sebe uglavnom opisuju kao usamljene, nedruštvene i bez mnogo iskustva u romantičnim vezama. Koliko u tome ima dečje zasluge? Ako je suditi po rečima Zimbardovih kolega, ne previše, jer se ova osobina češće od drugih nasleđuje od roditelja.

Stidljivo dete je prestrašeno, napeto, a stidljivost se manifestuje lupanjem srca, povišenim krvnim pritiskom, crvenilom lica… Da je veoma malo dete stidljivo prepoznaćemo po tome što, kada se nađe u situaciji i okruženju koje mu je nepoznato, gleda u stranu, kako nekoga ne bi pogledalo direktno u oči. Najstidljivija deca su veoma povučena, izbegavaju da se druže sa vršnjacima i teško se prilagođavaju uslovima u obdaništu i školi. Kada to primetite kod svog mališana, nemojte ga ismevati, već mu pokažite koliko ga volite. Što češće ga hvalite, jer je to način da shvati da je, bez obzira na svoje mane, u nečemu dobro, čak i bolje od druge dece. Stručnjaci preporučuju da ga upišete na neku aktivnost gde će imati prilike da upozna mnogo nove dece i početi da stiče samopouzdanje među nepoznatima. Nipošto ga nemojte forsirati da uradi nešto što ne želi ili da se po svaku cenu uklopi u novo društvo. U suprotnom, dete će početi još više da se povlači u sebe.
Primetite li kod svog deteta stidljivost samo u tragovima, nemojte uopšte da se brinete. Jednoga dana njegova skromnost i rezervisanost u društvu mogu biti prepoznate kao vrline.

Izvor: Život plus