ANEMIJA nije bauk!

Većina majki se uplaši kada im pedijatar saopšti da njeno dete pati od anemije. Evo šta treba da znate o ovoj krvnoj bolesti…

Malokrvnost se najčešće dijagnostikuje rutinskom analizom krvi na koju upućuje pedijatar. Ovaj test je obavezan deo redovnog pregleda u devetom mesecu života deteta (ili ranije), i ponavlja se u adolescentskom dobu. Ukoliko krvna slika pokaže nizak nivo gvožđa, to još uvek ne mora definitivno da znači da je dete malokrvno (da pati od anemije). U takvoj situaciji, radi se dodatna analiza – provera nivoa hematokrita. Nizak nivo gvožđa najčešći je uzrok anemije kod dece.

Dijagnostičke metode
Ukoliko se utvrdi ovaj oblik nekomplikovane anemije, lekar će propisati jednomesečnu probnu terapiju vitaminskim preparatom koji sadrži gvožđe, a koji se uzima jednom dnevno. Analiza krvi ponavlja se nakon mesec dana i ako se uoči porast nivoa gvožđa, onda se potvrđuje dijagnoza anemije. U slučaju da nivo ne poraste ni nakon uzimanja preparata, onda se obavljaju dalje analize, koje najčešće uključuju kompletnu krvnu sliku, nivo gvožđa, ukupni kapacitet vezivanja gvožđa (TIBC), nivo feritina i retikulocita. U opsežnije provere spadaju određivanje nivoa olova u krvi, razmaz krvi (laboratorijska analiza krvnih ćelija zbog eventualnih anomalija), hemoglobin elektroforeza i/ili analiza stolice, kojom se utvrđuje da li postoje tragovi krvi kao posledica krvarenja iz digestivnog sistema. Osim analize kompletne krvne slike, postoje i drugi parametri koji olakšavaju postavljanje dijagnoze, uključujući nizak MCV-a (mikrocitična anemija), kojim se određuje veličina eritrocita, visok RDW (koji meri varijabilnost oblika i veličine crvenih krvnih zrnaca), kao i deficiti eritrocita (RBC).

Uzroci blage anemije
Još jedan tipičan uzrok blage anemije kod dece (osim nedostatka gvožđa), koja ne osećaju druge simptome i kod kojih je vrednost MCV-a normalna, može da bude nedavno preležana infekcija (obično uha ili sinusa). Infekcija može da uslovi smanjenje proizvodnje crvenih krvnih zrnaca u kratkom periodu. Ukoliko vaše dete nije izloženo bilo kojem faktoru rizika od značajnog deficita gvožđa, pati od blage anemije bez pratećih simptoma i ima normalne MCV vrednosti (normocitična anemija), biće dovoljno da se ponovi analiza krvne slike za mesec dana. U tom slučaju, neće biti potrebno da se sprovodi terapija gvožđem, naročito ako je dete nedavno preležalo infekciju.

Teži oblici anemije
Međutim, težak oblik anemije manifestuje se brojnim simptomima. To su ubrzano disanje ili rad srca, pad energije, šum na srcu, gubitak svesti, uvećana jetra ili žutica, što zahteva hitnu lekarsku intervenciju. Nedostatak gvožđa može vremenom da izazove brojne zdravstvene probleme, uključujući otežano učenje i poremećaje u ponašanju. Najčešći fizički pokazatelji nedostatka gvožđa jesu bledilo kože, umor, nervoza i fizička slabost.
Jedan od najčešćih uzroka pada nivoa gvožđa u organizmu jeste nedovoljna zastupljenost namirnica bogatih ovim mineralom u ishrani, kao i ispijanje prevelikih količina mleka. Obično kravlje mleko ne sadrži mnogo gvožđa i, zapravo, može da spreči njegovu apsorpciju iz drugih izvora u digestivnom traktu deteta. Dakle, da biste, na prvom mestu, sprečili pojavu anemije kod vašeg deteta postarajte se da u njegovoj ishrani budu zastupljeni izvori gvožđa: meso, mahunarke, spanać, kao i proizvodi koji su obogaćeni gvožđem (sokovi, cerealije).

Lečenje anemije
Podrazumeva oralnu primenu vitaminskog preparata koji sadrži gvožđe i uključivanje više namirnica bogatih ovim mineralom u ishranu. Lekari preporučuju da se vitaminski preparat pije sa sokom od pomorandže (nikako sa mlekom), jer vitamin C olakšava apsorpciju gvožđa. Nakon mesec dana terapije potrebno je da se uradi analiza krvi i proveri nivo gvožđa.

Šta sve dovodi do anemije?
* Nedostatak gvožđa u organizmu
* Trovanje olovom
* Talasemija (nasledni poremećaj koji može pogrešno da se dijagnostikuje kao anemija, jer takođe izaziva mikrocitičnu anemiju. Ukoliko je vašem detetu dijagnostikovana mikrocitična anemija, a stanje se ne poboljša nakon primene terapije gvožđem, onda treba posumnjati na talasemiju)
* Većina hroničnih (najčešće endokrinih) bolesti može da izazove pojavu anemije.
* Nedostatak vitamina B12 (ponekada je posledica striktnog vegetarijanskog ili veganskog načina ishrane), kao folne kiseline (najčešće se javlja kod dece koja piju isključivo kozje mleko).
* Maligna oboljenje, kao što je leukemija.
* Sekundarna anemija koja se javlja kao posledica neke fizičke traume i većeg gubitka krvi.