Mala škola pravilnog vaspitanja

Vaspitavanje dece najlepša je i ujedno najteža uloga svakog roditelja. Ipak, u pitanju je „posao“ za koji se niko od nas ne priprema, niti za njega postoji adekvatno formalno obrazovanje…

Većina određeno znanje o vaspitavanju dece stiče iz iskustva ljudi iz okoline, ili kopira metode svojih roditelja. Posledično, mnogi otkrivaju da metode, koje su njihovi roditelji primenjivali na njima, ne postižu željeni efekat kod njihove dece.

U zajedničkom odgajanju potomstva najvažnije od svega jeste da oba roditelja stalno komuniciraju i usaglašavaju stavove o disciplini, kao i o ponašanju koje očekuju od svoje dece. Ujedno, to je i način da se spreči primena loših metoda vaspitanja kojima su roditelji bili izloženi, kao i da se deca nauče doslednosti i osete sigurnost.

Zašto je kažnjavanje neophodno?

Insistirajući na disciplini roditelji deci demonstriraju prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje. Postavljanjem određenih granica do kojih dete može da ide, naučićete ga šta se od njega očekuje i kako da se ponaša u društvu. Ova vaspitna mera neophodna je da bi se dete razvilo u zrelu, odgovornu i socijalno prilagođenu osobu.

Ipak, uspostavljanje i održavanje discipline nije nimalo lak zadatak za roditelje – oni moraju da budu fer i konzistentni u ponašanju. Nedostatak doslednosti zbuniće dete, zbog čega će ono stalno testirati toleranciju drugih i pokušavati da nametne svoju volju.

Kako se izgrađuje samopouzdanje deteta?

Ličnost deteta počinje da se formira gotovo od dana rođenja. Deca upijaju sve što se dešava oko njih, a naročitu pažnju obraćaju na osećanja i ponašanje roditelja. Ona čuju ne samo mamine i tatine reči, već i ton kojim su one izgovorene. Takođe, mališani pomno prate i prepoznaju govor tela svojih roditelja, baš kao i izraze lica. Generalno, deca se formiraju na osnovu onoga što vide i čuju.

Upravo zbog toga, način na koji se roditelji ponašaju prema deci, i sve ono što im govore, snažno utiče na razvoj mališana, uključujući samopouzdanje. U tom kontekstu, pohvale i podrška (naravno, za prihvatljivo ponašanje) jesu osnov za izgradnju samopouzdanja deteta. S druge strane, kada su roditelji nedosledni u svom ponašanju, preterano kritički raspoloženi, ili ne pružaju dovoljno ljubavi, deca će se neumitno formirati u nezrele i nesigurne ličnosti.

Roditelji kao uzor

Deca neprekidno posmatraju roditelje i ugledaju se na njih, jer tako uče o ponašanju u velikom svetu. Zato ćete primetiti da vaše dete često imitira ono što radite i ponavlja ono što govorite.

Nesumnjivo, svaki roditelj je najvažniji uzor svom detetu. Ako se prema drugima (uključujući članove porodice i decu) ponašate sa poštovanjem, ako ste ljubazni, saosećajni, iskreni, velikodušni, strpljivi i često hvalite ljude, onda će se i vaše dete tako ponašati.

Drugim rečima, vi ste najvažniji, a često i jedini, uzor svom detetu prilikom formiranju ličnosti. To je, naravno, ogromna odgovornost, ali i najlepša uloga u životu, koju treba da odigrate ohrabrujući i podržavajući svoje dete, jasno pokazujući svoja očekivanja i, najvažnije – uz konstantno ispoljavanje bezrezervne ljubavi.

Autor: Life Content