Kako se izboriti sa EKCEMOM

Verovali ili ne, ekcem napada skoro trećinu beba uzrasta do godinu dana! Prikupili smo odgovore na najčešća pitanja o ovoj temi među kojima ćete sigurno pronaći ono što vas zanima!

P: Šta uzrokuje ekcem?
O: Mnogobrojna istraživanja u vezi sa ovim oboljenjem pokazala su da ga izazivaju različiti faktori, ali su alergija i stres među najčešćim. Kada je reč o bebama, najmanje 25% mališana, ukoliko im roditelji pate od neke alergije, takođe će biti preosetljivi na određene supstance i postoji verovatnoća da obole od ekcema. Dobra je vest da se bolest sama od sebe povlači kod polovine obolelih i to do njihove treće godine.

P: Koji su simptomi ove bolesti?
O: Kod beba se atopijski dermatitis (ekcem) javlja u obliku crvenih fleka, koje se perutaju i veoma svrbe. U početku, na koži zahvaćenoj ekcemom pojavljuju se crvene bubuljičice, najčešće na bebinim obrazima, vratu i na kosmatom delu glavice. One vremenom rastu, spajaju se i zahvataju i druge površine kože, najčešće laktove i predeo oko kolena. Koža vremenom postaje suva, zadebljala i poprima tamniju boju.

P: Da li se ekcem prenosi sa čoveka na čoveka?
Atopijski dermatitis nije zarazna bolest. Međutim, usled učestalog češanja, na koži se razvijaju ranice koje mogu da se inficiraju. Na primer, oboleli deo kože može da napadne bakterija Staphylococcus aureus koja izaziva impetigo, a ta kožna infekcija je zarazna.

P: Kako se postavlja dijagnoza?
O: Da bi postavio dijagnozu atopijskog dermatitisa kod deteta, lekar će najpre ustanoviti da li neko od članova uže porodice boluje od alergije. Ako postoji sumnja da je ekcem prouzrokovala alergija na hranu, doktor će iz bebine ishrane izbaciti sve hiperalergene namirnice (kravlje mleko, jaja, jagodičasto voće, jezgričasto voće…).
Osim toga, predložiće testiranje kože da bi se ustanovilo koja namirnica izaziva alergiju. U vezi sa tim, radi se i analiza krvi, kako bi se u njoj otkrila specifična antitela koja se stvaraju u slučaju alergije.

P: Kako se leči ekcem?
Dok bebin imunitet ne ojača dovoljno da se sam izbori sa alergenima koji dovode do pojave ekcema, potrebno je smanjiti intenzitet upale da se dete ne bi češalo. U tu svrhu, upotrebljavaju se topikalni kortikoidi. Prilikom odluke o izboru preparata i dužini lečenja treba voditi računa i o njegovoj jačini, neželjenim efektima, uzrastu pacijenta, mestu na koje se nanosi i farmakološkom obliku leka (krema, mast, gel). Za decu je pogodan afloderm uz koji istovremeno treba koristiti i odgovarajuću hidratantnu kremu. U slučaju da postoji bakterijska infekcija, redovno treba uklanjati kraste, stavljati vlažne obloge i davati antibiotike koje je lekar prepisao.

P: Da li postoje novi načini lečenja?
O: Osim preduzimanja mera za ispravljanje pogrešnog „odgovora“ imuniteta (na primer, akupunkturom ili homeopatskim metodama) treba isprobati i lek pod nazivom takrolimus. Radi se o makrolidnom antibiotiku u obliku masti koji se primenjuje u lečenju atopijskog dermatitisa, a nanosi se dva puta dnevno. Pokazao se kao efikasan i bezbedan u lečenju dece, a poboljšanje je vidljivo već nakon nedelju dana. Najčešći neželjeni efekat jeste osećaj peckanja na mestu nanošenja.

ŠTA AKO NIŠTA NE POMOGNE?
Imajte na umu da se dužina lečenja i odgovor organizma na primenu lekova razlikuju od deteta do deteta. Ekcem se ne može eliminisati preko noći, ali to ne znači da neće doći do poboljšanja. Imajte na umu da se kod svakog deteta, pre ili kasnije, bolest povuče.

V. Vujasinović
Stručni saradnik: dr Boris Levakov, alergolog