Budite dobar uzor: Loše navike koje treba da izbegavate pred detetom

Roditeljima su često benigne i male laži kojima se služe za lakše izvlačenje iz određenih situacija, ali u očima deteta i te kako su velike.

Kao što dete upija prve reči, pokrete i korake od najbližih, tate i mame, od istih se uči obrascima ponašanja koji ga definišu kao karakternu osobu. Stoga je vrlo važno da svaki roditelj postane svestan njemu benignih i usputnih ponašanja, ali i loših navika.

1. Sitne laži
Roditelji se često služe benignim malim lažim da bi se lakše izvukli iz određenih situacija, a u očima deteta te laži su i te kako su velike. Dobar primer je situacija kašnjenja – zbog prespavanog termina buđenja zbog kojeg dete kasni u školu, većina roditelja učiteljima će smisliti lažno opravdanje poput neplaniranog odlaska doktoru ili kašnjenje zbog gužve u saobraćaju.Te sitne laži izgovorene pred detetom i samog mališana će podstaći na izbegavanje odgovornosti i nepriznavanje greški.

2. Male tajne
Situacija u kojoj roditelj zbog svog propusta dete uvodi u male tajne čine se vrlo benigne, ali poruka koju mali mozak skladišti je kako se odgovornosti i obaveze lako mogu pogaziti. Na primer, jedan odlazak tate i sina u restoran brze hrane i dogovor na putu kući kako mama ne sme ništa da zna, takva sitnica ima niz posledica. Pre svega izbegavanje istine detetu stvara utisak kako se iz već pogrešno napravljenih postupaka lako može izvući, a osim toga u ovom slučaju narušava se autoritet drugog roditelja od kojeg se tajne skrivaju.

3. Vreme provedeno u lošim navikama
Poznato je da deca od prvog dana upijaju navike i ponašanja najbližih osoba iz okoline, dakle, roditelja. Stoga je od primarne važnosti da mame i očevi postanu svesni svojih loših navika, jer jedino će na taj način sprečiti kopiranje istih od vlastite dece. Najbolji primer je problem brojnih roditelja sa osnovnoškolcima koji radije vreme provode za kompjuterom nego u igri sa drugarima. Jedan od razloga takvog ponašanja je nedostatak uzora u roditeljima koji nesvesno čine istu stvar. Stoga, umesto što nakon dolaska sa posla uključite televizor ili kompjuter i zadubljeni sate provedete ispred ekrana, pozovite dete u šetnju, igru loptom ili druženje uz kreativan rad.

4. Neprimerene šale
Cinizam i sitne poštapalice na račun izgleda, mana ili ponašanja posve su benigne kada su usmerene na odraslog pojedinca iz ekipe. Ali, sarkazam pred društvom koji je upućen na račun nespretnosti ili mana deteta u maloj glavi nikako nije bezbolan. Razlog neshvatanja šale od strane najmlađih je njihovo doslovno poimanje izrečenog i učinjenog. Zato sa šalama na račun osmogodišnjaka i desetogodišnjaka treba vrlo oprezno, ne ostavljajući prostora za ugrožavanje njihovog identiteta.

5. Gubljenje kontrole
Situacije u kojima se svađate sa partnerom ili prepirete sa svojim roditeljima, koristeću uvredljive izraze, nikako nisu primereni za male dečje uši. Dete takve ispade primarno povezuje sa vlastitim greškama, držeći kako je ono uzrokovalo vaš gubitak kontrole. U ovim slučajevima dete se oseća krivim što vam neće priznati ili pokazati odmah, ali povlačenje u sebe i zaziranje od napetih situacija u društvu, posledice su koje će ga obeležiti tokom njegovog odrastanja. Ukoliko nesvesno reagujete burno pred detetom, nađite malo vremena i dajte mu do znanja o čemu se radi i isto tako jasno priznajte kako ste izgubili kontrolu zbog određene situacije, ali nikako ne zbog njegovih postupaka.

Izvor: zadovoljna.hr