Previše zdravo ponekad može biti štetno

Zdrava ishrana jeste preduslov za detetovo dobro zdravlje, ali to ne znači da treba preterivati i biti isključiv kad je u pitanju hrana. Ponekad previše zdravih namirnica može stvoriti probleme…

Izbor hrane za mališane predstavlja dilemu za većinu roditelja (posebno ako dete neće da jede ništa drugo osim prženih krompira s kečapom). Takođe, to je tema o kojoj svi imaju određeno mišljenje, na čije formiranje znatno utiču saveti brojnih stručnjaka (obično su oni kontradiktorni), kao i nutricionistički trendovi i preporuke poznatih ličnosti (svojevremeno je Gvinet Paltrou izjavila da svojoj deci ne daje pirinač, testeninu ni hleb).

Zagonetka zvana žitarice
Iz cele ove priče i silnih teorija o zdravoj ishrani izdvojio se jedan, uslovno rečeno, zajednički imenitelj – žitarice. Prema gotovo svim nutricionističkim pravilima, ova vrsta namirnica korisna je i neophodna u svakodnevnoj ishrani. Upravo zbog toga sve je više ljudi koji konzumiraju žitarice, baš kao i majki koje ih daju svojoj deci u redovnoj ishrani. Gotove cerealije obogaćene različitim dodacima i aromama te integralna peciva i testenine omogućavaju mamama da pruže svom detetu zdrav i ukusan obrok. Ipak, konzumiranje previše integralnih žitarica i biljnih vlakana, uz malo ili nimalo mesa, mlečnih proizvoda i masnoće, može stvoriti problem koji nutricionisti nazivaju ”musli pothranjenost”. Iako niko ne spori da majke uvek žele najbolje za svoju decu, fokusiranje na jedan tip namirnice, ma koliko ona bila zdrava, te izostavljanje drugih vrsta hrane može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje. U ekstremnim slučajevima jednolična ishrana može zaustaviti normalan rast, izazvati teškoće u razumevanju, oboljenja srca i dijabetes. U tom kontekstu, opušteni pristup ishrani (”neka jede šta hoće, kada hoće”) možda je ipak bolji! To je prvenstveno zbog toga što se pravila ishrane za odrasle ne mogu primeniti i na decu. Budući da deca prolaze kroz fazu razvoja – fizičkog i mentalnog – njihove nutritivne potrebe razlikuju se od onih odraslih. Roditelji su izloženi neverovatnom broju informacija o zdravlju i ishrani, te nije čudno što često zaboravljaju (ili pogrešno tumače) da je mališanima neophodna veća količina masnoća i ugljenih hidrata nego odraslim ljudima.

Dobre namere
Najnovije zdravstvene statistike pokazuju da je svako osmo dete anemično, kao i da veliki broj male i predškolske dece pati od nedostatka cinka (osnovna materija za rast), vitamina A (neophodan za imunitet i vid) i vitamina D (ključni element za zdravlje kostiju). Ova situacija ujedno je pokazatelj zastupljenosti određenih namirnica u ishrani, ali i nedostatka važnih hranljivih materija u njoj. Ishrana koja se zasniva uglavnom na voću i povrću može biti problematična jer ne obezbeđuje ključne materije koje se nalaze u mesu, mlečnim proizvodima i nekim drugim namirnicama. Iako su ovakvi primeri redukovane ishrane rezultat dobre namere, oni su ujedno pokazatelj da roditelji
često ne znaju šta je maloj deci zaista potrebno.

Autor: Mama&Beba
Foto: Thinkstock