Da li vest o smrti drage osobe detetu treba reći što pre?

Roditelji nerado s decom razgovaraju o smrti, a kada neko drag umre, ne znaju kako to deci da kažu, da li da ih vode na sahranu, kako da im pomognu da se izbore s tugom.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Vest o smrti drage osobe deci treba reći što pre, otvoreno i veoma pažljivo, jezikom primerenim uzrastu deteta i koji će ono razumeti.

Ne skrivajte svoju tugu
Tuga, bes, odbijanje da se pomire s istinom najčešće su dečje reakcije na saznanje da je izgubilo nekog dragog. Te reakcije moraju se prihvatiti i dete treba pustiti da iskaže svoja osećanja – roditelji često čine suprotno kako bi dete zaštitili od negativnih osećanja.
Nije dobro, ni da se izbegava razgovor o preminulom i sklanjaju njegove slike iz kuće. Dečji pisac Jasminka Petrović u „Pametnoj knjizi za mame i tate“ piše: „Dozvolite detetu da iskaže tugu kroz plač, razgovor, crtanje, igru. Ako deci šaljemo poruke – budi hrabar, ne plači, nemoj da se plašiš i sl., njima će biti teško da razumeju šta se dešava i da se izbore s gubitkom“.
Roditeljsko skrivanje tuge pred detetom njemu neće pomoći da se izbori s tugom.
Roditelji ne treba da se pretvaraju pred detetom kako ih ne boli gubitak drage osobe i kako nisu tužni.

Pet najčešćih pitanja
Pitanja o smrti roditeljima najviše postavljaju deca mlađa od pet godina jer ona, za razliku od onih malo starijih, imaju nejasnu predstavu o smrti. Evo šta najčešće pitaju i kako im treba, odnosno kako ne treba odgovoriti:

Da li ćeš i ti umreti
Ispravan odgovor: „ostaću uz tebe još dugo, dugo“ ili: „kada ti odrasteš i budeš imao decu, rado ću se igrati s njima“.
Pogrešni odgovori koji dete zbunjuju: „ne, neću, sve dok ti ne odrasteš“, jer dete može da pomisli: „bolje je da ne odrastem, ponašaću se kao beba“.

Da li ću ja umreti
Ispravan odgovor: „nećeš još dugo, dugo, dugo“.
Pogrešni odgovori: „naravno da nećeš“ ili: „jednom hoćeš“ ili: „deca ne umiru, samo stari i bolesni“.

Šta znači umreti
Ispravan odgovor: „umreti znači kada ljudi prestanu da dišu, gledaju, osećaju i kreću se“.
Pogrešni odgovori: „ljudi tada kao da spavaju“. Ovaj odgovor dete može da navede da pomisli: „ako je to tako, onda će se moji baka i deka probuditi!“ Tako će možda početi da se opire spavanju iz straha da i ono može da umre ako zaspi.

Zašto je umro
Ispravan odgovor: „ponekad ne znamo zašto neko umre. A ako je osoba jako stara, kaže se da je bila spremna da umre. Uradila je sve što je želela da uradi“. Ili, ako je osoba bila bolesna, kaže se: „bila je bolesna, većina ljudi kada se razboli bude bolje i ozdravi. Neki, nažalost, ne“.
Pogrešan odgovor: „bila je bolesna“, jer dete može da se uplaši kada bude bolesno, da će i ono umreti.

Gde je on sada
Ispravan odgovor: „sada je s Bogom, Bog čuva one koji umru, ali sve što je bilo dobro kod njega ostaje s nama, to ne umire“.
Pogrešni odgovori: „na nebu i gleda nas“. Dete može da pomisli: „šta će biti kada ja nisam dobra, može da me vidi“.
Ili: „sada je s Bogom zato što je bila dobra osoba“, dete može da pomisli: „bolje da ja ne budem dobra da ne umrem“. Ili: „svuda oko nas, samo mi ne možemo da ga vidimo“.
Ovakav odgovor može dete da navede na pomisao da se umrla osoba negde skriva, da može iznenada da iskoči odnekud i počinje da se plaši zbog toga.

Najmlađi lakše prebrode
Obično se smatra da deca lakše podnose gubitak drage osobe nego odrasli. Glavni razlog za to činjenica da su deca manje vremena provela sa osobom koje više nema. Mladi se bolje regenerišu, stiču više novih iskustava od starijih i više se nego odrasli vezuju za neke nove ljude. Za razliku od dece, odrasle s preminulima vezuje više provedenog vremena i zajedničkih iskustava, njihov bol je zreliji i trajniji