Kako podstaći apetit kod mališana?

Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da podstaknete apetit vašeg mališana i pomognete mu da formira zdrave navike u ishrani

Foto: Gulliver/Thinkstock

Sa zavišću gledate roditelje čija deca slasno pojedu sve što im se servira u tanjiru, dok se obed vašeg mališana sastoji od beskrajnog moljakanja da proguta makar jedan zalogaj? ”Izbegavanje hrane i probirljivost izrazito je česta pojava. Danas se smatra normalnom razvojnom fazom, ali je, na sreću, prolaznog karaktera”, kaže nutricionistkinja Ivana Đurović.

Najčešći uzroci probirljivosti kod dece

Posle prve godine života dečji apetit prirodno slabi. “Roditeljima se može učiniti da mališan ne jede dovoljno ili da nikad nije gladan. Međutim, ako dete dobro napreduje i nije bolešljivo, reč je o potpuno normalnoj pojavi”, napominje Ivana. “Uzrok smanjenog apetita može biti i pogrešan odabir hrane, jednolična ishrana, jelovnik koji nije prilagođen uzrastu, loše iskombinovani obroci, prekomerno konzumiranje grickalica i slatkiša, neredovni obroci, agresivnost roditelja pri hranjenju, nicanje zuba, bol u grlu (infekcija ždrela ili uha) ili neki drugi medicinski problemi. Nekad je glavni ‘krivac’ faza negacije kroz koju mališani prolaze s navršene dve godine, neretko na taj način iskazuju svoju nezavisnost ili prosto privlače pažnju, a ponekad uzrok mogu biti i grip, prehlada ili neka bakterijska infekcija”, dodala je. Šta god da je posredi, rešenje uvek postoji!

U čemu grešite

Iako znaju da raznovrsna, dobro izbalansirana ishrana deci obezbeđuje pravilan rast i razvoj, dobro zdravlje i dovoljno energije, mame i tate mališana koji slabije jedu postaju popustljivi i počinju da im dozvoljavaju da jedu samo hranu koju vole, a između obroka im daju grickalice, samo da bi dete bilo šta pojelo. “Osim toga, mnogi roditelji brkaju apetit i glad. Dok je glad signal da nam je potrebna energija, apetit se stiče s vremenom i uključuje osećaj zadovoljstva i druge emocije vezane za hranu. Naime, deca se u najranijem detinjstvu uče pozitivnom i negativnom odnosu prema hrani posmatrajući roditelje, drugu decu, bake, deke… Poznato je da će se dete koje je odmalena učestvovalo u prijatnim porodičnim obedima više radovati obroku od mališana koji nije smeo ustati od stola pre nego što ne pojede sve iz tanjira”, napominje Ivana. “Zato, ne forsirajte i ne ucenjujte vaše najmlađe, ali im, s druge strane, nikako ne dopustite da između obroka piju voćne sokove u neograničenim količinama ili da jedu čokoladu, grickalice i kolače. Dete sa smanjenim apetitom treba uobročiti i jasno mu definisati vreme i vrstu obroka. Pustiti ga da pojede koliko želi, ali isključivo od obroka koji ste za njega pripremili.”

Ishrana mališana: Šta kada je dete probirljivo?

Ako izbegava mleko…

“Ne treba insistirati! Neki mališani se nikad ne naviknu na mleko, ali zato bi trebalo da konzumiraju kiselomlečne proizvode: acidofilni jogurt, kiselo mleko, kefir, pavlaku, krem sir, mladi sir…”, savetuje Ivana. “Ove namirnice možete učiniti još ukusnijim ukoliko ih pomešate s bananom, kajsijom, malinama, parmezanom, seckanom šargarepom i kiselim krastavčićima.”

Ukoliko ne želi povrće…

Mnoga deca oko treće godine izbegavaju spanać, brokoli, blitvu…. “Deca vole hrskave namirnice, pa im treba ponuditi sveže ili blanširano povrće koje je sačuvalo oblik i nije kašasto. Nudite ga u šarenim salatama, uz ukusne dodatke i lepo aranžirano. Prelijte ga maslinovim, bundevinim ili susamovim uljem, uz dodatak jabukovog sirćeta, semenki suncokreta, golice, susama, kuvanih jaja… Možete mu dodati i kockice pečenice ili slaninice. Budite kreativni! Od brokolija napravite oblačiće, od spanaća i belog luka travu, od paradajza i paprike cvetiće, od boranije i kukuruza drveće”, kaže naša nutricionistkinja.

Ako ne jede voće…

Biljna vlakna iz voća blagotvorno deluju na crevni trakt, dok vitamini i minerali jačaju imunitet i sprečavaju razvoj bolesti. “Najbolje bi bilo da dete uzima jednu voćnu užinu u toku dana, ali ako ga je nemoguće privoleti na to – onda barem triput nedeljno. Ukoliko uporno odbija da jede voće, poslužite se malim trikom: od banane napravite stablo, od kivija krošnju, a od mandarina peskovito tlo”, preporučuje Ivana.

Izbegava meso, ribu i jaja

“Deca relativno često izbegavaju meso. Ribu najverovatnije ne vole zbog mirisa, pa je zato bolje da je spremate u kombinaciji s drugim namirnicama. Na primer, napravite paštetu od obarenog oslića – izblendirajte ga s krem sirom, sitno seckanim crnim lukom, malo senfa i kiselih krastavčića i dobili ste ukusan namaz. Teletinu i svinjetinu služite uz krompir s dodacima kao što su semenke susama i slaninica, a piletinu isecite na štapiće, grilujte je i poslužite uz sos od pavlake, malo majoneza i peršunovog lista ili mirođije. Nudite im girice, jer su male i hrskave. Njih možete poslužiti uz štapiće od šargarepe, krastavca i crvene paprike poprskane limunovim sokom. Ako dete ne jede jaja, pitajte ga kako želi da ih pripremite. Neki klinci, jednostavno, ne vole kajganu, ali vole kuvana jaja. Ili ne vole ni jedno ni drugo, ali zato obožavaju prženice”, kaže Ivana.

Više saveta potražite u magazinu Mama&beba 

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net