Saznajte zašto se cvekla smatra zimskom supernamirnicom

Mada je neopravdano retko zastupljena u bebinoj ishrani, ovo dragoceno povrće izuzetno je važno, naročito za mališane s lošom krvnom slikom…

Foto: Gulliver/Thinkstock

Cvekla sadrži najširu lepezu minerala i vitamina, među kojima i izuzetno redak B12. Ima visok procenat gvožđa, a posebno je bogata belančevinama, mastima, kao i ugljenim hidratima i, što je najvažnije – lako se vari.

Za ovo povrće kažu da je u stanju da ”popravi” većinu toga što je u organizmu ”pokvareno”. Poreklom s obala Sredozemlja, bila je znana još starim narodima, koji su shvatili da im ona pomaže u slučaju mnogih bolesti. Danas se smatra najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom.

Šta sve sadrži cvekla?

Od minerala sadrži gotovo sve – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom… Od vitamina najviše su zastupljeni B1, B2 i C, kao i B12, izuzetno redak u biljnim namirnicama. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerogeno.

Šta leči?

Osim toga, potvrđena je i njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i starenja. Osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain, koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.

Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost), jer sadrži celulozu i pektin u izobilju. Ali, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima, treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.

Ostatak teksta pročitajte na sledećoj strani…