Polazak u vrtić: Svaki početak je težak

Mališan koji krene u vrtić plakaće i odbijati da odlazi kod novih drugara, ali to je normalno jer je to njegovo prvo odvajanje od kuće, jer ulazi u nepoznati prostor, među decu koju ne poznaje, vaspitačicu koja nije ni mama ni baka i koja mu ne može pokloniti dovoljno pažnje.

Dete se tada prvi put susreće s pravilima koje nalaže kolektiv i kojima će se, pre ili kasnije, povinovati. Plakaće, vrištati, možda će se otimati i bacati po podu, ali to uglavnom kratko traje i dete se smiri ubrzo pošto roditelji odu iz vrtića.

Nažalost, većina roditelja veoma emotivno reaguje na plač deteta, pa se „satima“ s njim ubeđuju, što veoma nepovoljno utiče na dete.

Bilo bi lepo kada bi svaki vrtić posedovao kameru kojom bi vaspitačice mogle snimiti detetovo ponašanje u kolektivu. Na taj način mogle bi uveriti roditelje da plač, bes i očaj njihovog deteta prestaju veoma brzo nakon što oni napuste vrtić.

Budite uporni i istrajni u redovnom odvođenju deteta u vrtić i ne nasedajte na njegove brojne izgovore ili ucene – ako mu pođe za rukom da vas jednom razneži i ubedi da ostane kod kuće, to će stalno raditi. Ono mora naučiti da je to njegova obaveza, isto kao što je i vaša da idete na posao. Obavezno mu recite kada ćete doći po njega i držite se tog obećanja – dete instiktivno naslućuje ako kasnite, a u tom slučaju osećaće se prevareno.

Najbitnije je da verujte da svoje mezimče ostavljate na dobrom i bezbednom mestu, jer ćete samo tako moći i njega ubediti u to. Dete će se adaptirati na nove uslove mnogo pre vas i bićete prijatno iznenađeni kako ono disciplinovano, s drugom decom, seda za sto i jede, a vi ga kod kuće jurite da biste mu ”u letu” i na ”prevaru” gurnuli neki zalogaj u usta.

Autor: Life Content, M.K.