Saveti lekara: Pomozite bebi da lakše progovori

Proverite da li vaše dete ima dobar “temelj” za pravilan razvoj govora i na vreme sprečite govorno-jezičke poremećaje.

„Nema veze što još nije prohodala, devojčica je.“ „Nema veze što još nije počeo da priča, dečak je.“ „Moja rođaka je isto tako, pa je sama progovorila sa tri godine, pusti ga/je.“ Ovo su rečenice na koje bismo voleli da se oglušite, jer često navode na pogrešan put. Iako nekada „vreme učini svoje“ i zaista, dete prohoda, progovori vrlo brzo nakon što se zabrinete, češće je slučaj da je to indikator kašnjenja razvoja.

Prva godina je vreme kada mozak deteta intenzivno sazreva pod uticajem iskustva i vreme kada se prekretnice događaju na svakih par meseci. Kasnije se prekretnice događaju na šest meseci ili godinu dana. Dakle, tada je bitno da dete aktivno koristi svoja čula, da obrađuje ono što je čulo, videlo, doživelo, probalo, pomirisalo, okusilo, videlo, da te podatke integriše u smislenu celinu kako bi oni dobili smisao. Često kada postoji problem sa kasnim progovaranjem, ispostavi se da detetu nedostaju upravo čulna i manipulativna iskustva.

Mi ćemo dati pregled nekih važnih pokazatelja u vezi sa iskustvima koje dete treba da ima (kroz aktivnosti koje kod njega treba da primetite u različitim razvojnim periodima). Kada vidite neke od ovih radnji koje dete treba da zna (da ima u iskustvu) odmah ćete moći da stvorite sliku o tome kako biste to mogli da vežbate sa njim. Ukoliko ovakve aktivnosti izostaju i pored vaših napora da do njih dođete, treba da dete odvedete stručnjaku.

0-6 meseci

– Prati pogledom predmet koji pomerate ispred njega, okreće glavu dok prati kretanje predmeta.
– Hvata predmete onda kada mu ih nudite.
– Okreće glavu ka izvoru zvuka.

6-12 meseci

– Doseže i hvata predmete koji su mu nadomak ruke.
– Menja položaj da bi dohvatio predmet.
– Lupa predmetom, udara jednim predmetom o drugi, „ispušta“ predmete iz ruku namerno.
– Gestovno oponaša pozdrav, poljubac, igra se igre „gde si“, pruža ruke da bi ga podigli.
– Ispituje pažljivo prstima detalje predmeta.
– Ubacuje sitne predmete u veće.

13-18 meseci

– Slaže predmete (kao da pravi kulu).
– Donosi predmete da ih pokaže drugima.
– Imitira jednostavne aktivnosti sebi poznatih osoba.
– Gura od sebe stvari koje ne želi, odmahuje glavom, ili se odmiče.

18 meseci do 2 godine

– Baca predmete u neodređenom smeru.
– Vadi sitne predmete iz većeg.
– Crta krive linije.
– Gradi kulu od kocaka.
– Savija, gužva papir.
– Može da izvrši nalog od dve radnje (Uzmi loptu i daj je Jeleni).
– Počinje da se zanima za aktivnosti druge osobe.

2-3 godine

– Baca predmete u određenom smeru.
– Gradi kule od kocaka (veći broj kocaka i duže se zadržava na zadatku), slaže kocke (ali i druge predmete, na primer klikere, olovke) u niz, raspoređuje oblike u okvir (krug, kvadrat, trougao)
– Prepoznaje detalje na slici, prepoznaje sebe na fotografijiMože da razvrsta predmete po boji ili veličini (3 boje i 3 veličine).
– Razlikuje veliko i malo.
– Prepoznaje čemu služe predmeti i „imitira“ njihovu upotrebu.
– Inicira igru.
– Odgovara na nalog da donese, doda, skupi igračke.

Reč prati iskustvo. Razlog tome jeste upravo želja da se o tom iskustvu nešto kaže, da se ono označi, da se takvo iskustvo obnovi, da se nešto zatraži, da se prenese neka poruka vezana za iskustvo. Iz tog razloga, onda kada kasni govor, važno je obratiti pažnju na to šta dete ima u svom iskustvu. Kada dete ima čulna saznanja (vizuelna, slušna, taktilna i kinsetetska) o pojmu „baciti“, „dati“, „skočiti“, i kada su ta iskustva organizovana, dete to iskustvo može da nazove pravim imenom, odnosno rečju.

Kada primetite da govor kasni, čućete često da vam logopedi preporučuju da se započne i sa tretmanom reedukacije psihomotorike. Kada treba krenuti sa logopedskim tretmanima i tretmanima reedukacije psihomotorike? Što pre.

Sposobnost mozga deteta da se oblikuje pod uticajem iskustva (da uči) najveća je u prvoj godini života i vremenom se postepeno smanjuje. Dakle, u tretmanu je vreme dragoceno. Kroz reedukaciju psihomotorike dete dobija usmerenu stimulaciju koju može optimalno da iskoristi, jer razvijamo atmosferu “sigurnosti” u kojoj dete može slobodno da istražuje i saznaje.

Telesna iskustva se nadograđuju, obnavljaju i obogaćuju novim iskustvima. Dete se koristi telom i pokretom, kao oruđem saznavanja sveta i tako postaje svesno sebe i okruženja. Kada dete dolazi na logopedski tretman i tretman pokretom, reči se znatno brže usvajaju i što je još bitnije, dete ih spontano i svrsishodno upotrebljava.

Izvor: Yumama
Foto: Freedigitalphotos.net/Witthaya Phonsawat