9 najčešćih roditeljskih grešaka (prilikom lečenja deteta)

Skoro da nema roditelja koji se bar jednom nije našao u situaciji da mu se dete iznenada razboli, te da mora sam da ga leči. Međutim, u tim slučajevima često se i pogreši. Evo i u čemu…

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ako je dete “prehlađeno” ili ima simptome koji ne zahtevaju trenutnu lekarsku intervenciju, roditelj može da pokuša sam da ga leči. Međutim, u tom slučaju
mora imati elementarno znanje o lekovima (vrsti i dozi) koji će, prema njegovom mišljenju, pomoći mališanu u datoj situaciji.

Ukoliko se lek ne odabere i ne dozira pravilno, detetu možemo više naškoditi nego pomoći. O čemu roditelji treba da vode računa i koje greške najčešće
prave?

Samoinicijativno davanje antibiotika
Veoma često roditelji samoinicijativno daju detetu antibiotski sirup, objašnjavajući
to rečima: “Prošli put mu je taj antibiotik pomogao”, ili “Starijem/ mlađem detetu bilo je bolje od ovog antibiotika, pa sam ga zato dao i drugom detetu.” Antibiotike treba da propisuje isključivo lekar i to ukoliko dokazano leči bakterijsku infekciju! Takođe, neretko se nađu u situaciji da leče dete koje danima ima proliv, iscrpljeno je i dehidrirano, a kome roditelji umesto elektrolitnih rastvora (orosal, nelit) i lekova za normalizaciju crevne flore (liobif, linex ili flonivin BS) bez ikakvog
razloga i lekarske konsultacije daju antibiotik. Proliv može biti izazvan virusom na koji nijedan postojeći antibiotik ne deluje.

Nepotrebno korišćenje lekova
Često se dešava da uplašeni roditelji, kada detetu curi nos ili mu je čelo malo vruće, odmah daju lek za obaranje temperature. Ovi lekovi, bilo da su na bazi paracetamola (febricet, miralgin, eferalgan, paracet sirup) ili ibuprofena (brufen sirup), ne daju se sve dok temperatura ne bude viša od 38 stepeni. (Ovo ne
važi za decu koja su imala febrilnu konvulziju – fras, jer se u tom slučaju striktno moraju poštovati uputstva lekara).