KRAJNICI: Šta kada ne „rade“ kako treba?

Ako vaše dete često oboleva od gušobolje i ima problema sa gutanjem i disanjem, možda su mu krajnici uvećani te ih treba odstraniti. Evo šta svaki roditelj treba da zna o tome…

Kada dete ima problema sa krajnicima, kod roditelja se često stvaraju dileme i strah od eventualnog hirurškog zahvata. Ponekad se radi o pojedinačnoj infekciji, međutim, ako se one ponavljajuju po nekoliko puta u jednoj godini, hirurški zahvat je neophodan kako bi se opšte zdravlje deteta poboljšalo. Ovo se prvenstveno odnosi na odstranjivanje trećeg krajnika. U težim slučajevima odstranjuju se tri krajnika. Evo odgovora na nekoliko najčešće postavljanih pitanja na tu temu.

Šta su krajnici i koje su njihove osnovne funkcije?

Krajnici i adenoidi (treći krajnik) su organi sastavljeni od limfnog tkiva. Dva nepčana krajnika smeštena su na ulazu u ždrelo, po jedan sa svake strane, ispod mekog nepca, a iznad korena jezika. Njihova uloga sastoji se u „hvatanju“ i uništavanju mikroorganizama koji ulaze u grlo, takođe, povećavaju otpornost organizma na klice time što stvaraju određena antitela.

Zašto je kod male dece treći krajnik često uvećan?

Od rođenja pa da navršene osme godine života, treći krajnik kod deteta je srazmerno veći nego u bilo kom drugom uzrastu. To ponekad dovodi do delimične blokade nosne šupljine, što uzrokuje pojavu hrkanja i disanja na nos, što sve opet nosi i druge komplikacije. Najčešće se javljaju česta zapaljenja srednjeg uha (otitis medija) i poremećaj sluha.

Da li je uvek neophodno odstraniti treći krajnik?

Kod malih beba i dece, najčešći uzrok čestih upala uha, otežanog disanja i curenja sekreta iz nosića jeste uvećanje trećeg krajnika. U takvim situacijama najbolje je da se hirurško odstranjivanje trećeg krajnika uradi što pre. Najpogodnije je da se ovaj problem reši kada je dete u uzrastu od šest meseci do tri godine.

Posle uklanjanja trećeg krajnika uspostavlja se normalna funkcija nosa. Disanje na nos je prvi i osnovni preduslov normalnog funkcionisanja disajnog trakta. Ako ne diše na nos, dete će biti izloženo čestim oboljenjima grla, što će se odraziti na njegovo ukupno zdravstveno stanje. Operacija trećeg krajnika je neophodna ukoliko on stvara zdravstvene probleme.

Da li je odstranjivanje trećeg krajnika komplikovan zahvat?

Reč je o veoma jednostavnoj operaciji koja traje kratko i ne ostavlja nikakve posledice na dete. S druge strane, prednosti ovog zahvata su izuzetno velike. Nema razloga da roditelji odlažu ovaj zahvat ukoliko ga je lekar preporučio, jer će se time rešiti već postojeći problemi i sprečiti dodatne komplikacije.

Jedna od najčešćih komplikacija jeste oštećenje detinjeg sluha usled čestih infekcija uha, koje se nadovezuju na infekciju krajnika. Dete se nakon zahvata odstranjivanja krajnika oporavlja veoma brzo.

Treba imati na umu da deca koja imaju uvećani treći krajnik zbog sekreta u nosiću ne mogu da dišu na nos te slabije jedu i zaostaju u napredovanju, kako fizičkom tako i intelektualnom.

Da li je stalno curenje iz nosa uvek izazvano uvećanjem trećeg krajnika?

Veoma je važno da se uspostavi tačna dijagnoza. Stalno curenje iz nosa može da bude izazvano i drugim uzrocima, npr. alergijama. Lekar će pažljivim pregledom ustanoviti u kakvom stanju su krajnici. Neka deca nemaju uvećani treći krajnik, dok su kod druge sva tri uvećana i potrebno ih je odstraniti.

Da li jednom odstranjeni treći krajnik može opet da se pojavi?

Adenoidne vegetacije (adenoidi) gotovo uvek ponovo izrastu do izvesne mere, ali nikada ne dosegnu veličinu koju su imali pre operacije. To ne znači da operacija nije bila dobro izvedena ili da je treba ponoviti. Organizam prosto „ima potrebu“ da na tom mestu izgradi limfno tkivo i zato ga ponovo stvara.

Da li je operacija krajnika preporučljiva kao i operacija trećeg krajnika?

Ukoliko su oba krajnika uvećana i predstavljaju smetnju pri gutanju i disanju, treba ih odstraniti hirurškim putem. Ova operacija može da se izvede tek nakon što dete navrši tri godine. Izvodi se samo u slučajevima kada je to strogo indikovano.

Zna se da se kod dece krajnici postepeno povećavaju do sedme, osme ili devete godine života, a onda počinju polako da se smanjuju. Nekada je vladalo uverenje da uvećane krajnike treba odmah operisati. Danas se to radi samo kada stvaraju komplikacije – brojna i konstantna zapaljenja, gnojne procese na krajnicima, otežano gutanje i loše zdravstveno stanje deteta.

Zašto je važno da se krajnici sačuvaju?

Krajnici predstavljaju izvesnu zaštitu od infekcija čak i u slučajevima kada je disanje na nos veoma otežano ili potpuno onemogućeno. Najgora situacija je kada se krajnici hirurški odstrane, a nakon toga problem sa disanjem ostane nerešen pošto je bio uzrokovan nekim drugim faktorom (alergija, devijacija u nosnoj pregradi i sl.).

U tom slučaju, gornji disajni putevi su široko otvoreni za razne štetne uticaje iz vazduha. Takva deca obično imaju osećaj da imaju neko strano telo u grlu i često kašljucaju. U tim situacijama neophodno je ukloniti uzroke koji otežavaju ili onemogućuju disanje na nos.

Koje bolesti najčešće napadaju krajnike?

Najčešće bolesti koje napadaju krajnike jesu mononukleoza i tonzilitis. Mononukleoza je zarazna bolest koju izaziva Epštajn-Barov virus i najčešće se javlja kod dece starije od četrnaest godina, a prenosi se pljuvačkom i izlučevinama iz nosa.

Tonzilitis (zapaljenje krajnika) može biti uzrokovan virusnom infekcijom, ali može nastati i usled infekcije streptokoknim bakterijama. Zapaljenje krajnika se najčešće javlja tokom najranijeg detinjstva. Ovo oboljenje karakterišu gušobolja, teškoće pri gutanju, glavobolja i visoka temperatura. Kod veoma male dece, glavni simptomi mogu da budu bol u trbuhu, povraćanje i proliv.

Izvor: dr Tamara Damjanović, otorinolaringolog