Šta kada dete povredi glavu?

 


Deca su živahna, vole da se pentraju i jurcaju, pa nije redak slučaj da padnu i udare glavicom u neki tvrd predmet.  Srećom, takvi udarci najčešće su slabijeg intenziteta, potpuno su bezazleni, odmah se zaboravljaju i ne uzrokuju nikakve tegobe, osim „čvoruge“ na glavi. Ponekad može da se desi da dete pri padu „zaradi“ oderotinu na vlasištu kose ili na licu. Ukoliko se radi o površinskoj povredi, ona se može obraditi kod kuće i za nekoliko dana sve će biti u redu.

Međutim, ako je oštećenje kože dublje i zahteva hiruršku obradu, dete treba odvesti lekaru. Naravno, poželjno je da lekar pri obradi rane koristi tanak konac koji ostavlja minimalni ožiljak. Izuzev manjeg ili većeg ožiljka, drugih posledica neće biti.

Gubitak svesti

Međutim, ponekad glava pretrpi jači udarac (na primer, o radijator ili o ivicu stola), nakon koga detetu može da se „zamrači“ pred očima ili čak može na nekoliko sekundi da izgubi svest. Potom dete dolazi k svesti, ali se obično ne seća šta mu se dogodilo. Ovaj kratkotrajni gubitak svesti, praćen glavoboljom, mučninom i povraćanjem ukazuje na to da se radi o potresu mozga. Nakon što se osveste, deca se često žale na zujanje u ušima, usporeno govore, smeta im svetlo i osećaju se vrlo iscrpljeno, ali pokreti ruku, nogu i glave su pod voljnom kontrolom. Svaki potres mozga ozbiljna je ozleda koja zahteva najveću pažnju roditelja i zato je nužno da se dete što pre odvede na lekarski pregled. Ovakvi bolesnici najčešće se hospitalizuju radi posmatranja, jer postoji mogućnost nastanka krvarenja u mozgu. U najvećem broju slučajeva, simptomi potresa mozga nestaju tokom prvih 24 sata i, ukoliko nema drugih neuroloških ispada ili udruženih ozleda kao što su prelomi, ozlede oka, uha ili vratnih ligamenata, dete može da se otpusti na kućnu negu. Kod kuće treba da miruje nedelju dana i da izbegava veće psihofizičke napore. Posebno su važni odmor i zdrav san. Gledanje televizije nije zabranjeno, ali ne treba da preteruje jer su moguće glavobolje. Nakon nedelju dana, lekar može preporučiti dodatne pretrage ili preglede, na primer, pregled očiju ili EEG snimanje, što zavisi od stanja bolesnika. Potres mozga kod dece obično prolazi bez komplikacija i najčešće ne ostavlja trajne posledice. Kod neke dece ipak zaostaju glavobolja, pojačan umor, poremećaji pažnje i koncentracije, kao i smetnje pri učenju. Pošto su školski programi veoma zahtevni, a sposobnost koncentracije i pamćenja nakon potresa mozga može biti poremećena više meseci, preporučuje se da dete neko vreme ne radi fizičke vežbe u školi. Treba ga čuvati da se ne bi ponovo ozledilo, jer je iz iskustva poznato da ponovljene ozlede i višestruki potresi mozga svaki naredni put ostavljaju sve teže posledice. Od propratnih ozleda kod udarca glavom svakako treba spomenuti moguće istegnuće ligamenata vratnih pršljenova, što je u dečjem uzrastu, na sreću, mnogo ređe nego kod odraslih. Međutim, ako se desi da dete istegne vratne ligamente, to može da prouzrokuje ozbiljne i dugotrajne probleme.

Zapamtite!

* Svaki jači udarac u glavu ozbiljna je povreda i zahteva najveću pažnju roditelja.

* Ako je dete nakon udarca izgubilo svest, treba ga smiriti, utopliti i u najkraćem mogućem roku odvesti kod lekara.

* Manje povrede mogu da se saniraju kod kuće. Stavite hladan oblog na modricu (ako ne krvari) kako bi se sprečilo oticanje.

* Povreda zbog koje je dete plakalo desetak minuta ili manje, koja ne izaziva promenu boje njegovog lica i ponašanja, i nema povraćanje kao prateću pojavu, obično nije razlog za brigu.

* Treba sprovesti posmatranje deteta u toku 24 sata, uz buđenje noću na svaka dva-tri sata radi procene stanja svesti.

* Ako primetite da je dete sanjivo i da se čudno ponaša nakon isteka 24 sata, obratite se lekaru.

* Takvi bolesnici najčešće se zadržavaju u zdravstvenoj ustanovi gde se posmatraju pod stručnim nadzorom radi mogućnosti nastanka krvarenja u mozgu.

* U najvećem broju slučajeva, udarac u glavu ne ostavlja nikakve posledice, osim što je dete u narednih sat-dva uplašeno i uznemireno. Ako izbije „čvoruga“, stavite na nju hladan oblog.

* Najčešće „žrtve“ padova na glavu su deca koja su tek prohodala. Nabavite im ortopedski stabilne cipelice, jer će tako bolje održavati ravnotežu.

*Ako dete vozi bicikl, rolere ili skejtbord, neka obavezno nosi kacigu i drugu zaštitnu opremu (štitnike za kolena i laktove). Rizik od povreda glave kod male dece može da se smanji stavljanjem zaštitnih „maski“ na radijatore, ogradica na stepenište, gumiranih štitnika na oštre ivice stolova i sličnih zaštitnih sprava.

 




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije