Uobičajeni dečji strahovi: Čega se mališani najviše plaše?

Fobija se razlikuje od straha koji je normalan deo detetovog razvoja ili straha uslovljenog porodičnim sukobom. Fobija od škole je primer preteranog straha, koja može uzrokovati višegodišnje odbijanje polaženja u školu.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Dete može direktno odbijati da ide u školu ili se žaliti na bol u stomaku, mučninu ili druge simptome, samo da bi ostalo kod kuće.

Preterana reakcija deteta može biti uslovljena strogoćom ili prekorom učitelja, koji uplaši osetljivo dete. U dobu od 10-14 godina fobija od škole može dovesti do ozbiljnih psiholoških problema.

Psiholozi su složni da fobija od škole, odnosno odbijanje škole, pokriva čitav niz različith problema.Pojedini pacijenti pate od takozvane „uznemirenosti zbog razdvajanja“ jer moraju da se odvoje od roditelja na ulazu u školu, dok je reakcija onih kod kojih postoji fobija identična i u slučaju da su roditelji prisutni u školi.

Prema rečima Najdžela Blejga, pojedina deca pate od socijalnih fobija kada treba da čitaju na glas ili zatraže da odu u toalet, pojedina koja su duže odsutna iz škole zbog bolesti „ispadaju“ iz rutine, dok je kod nekih okidač promena škole, gubitak drugova ili uznemirujuće iskustvo. Izostanak iz škole vodi u još veće probleme: deca zaostaju u školskom gradivu, starhuju šta će njihovi drugovi reći, a ukoliko im se kaže da ne moraju u školu svi simptomi prestaju, dodaje on.

Lečenje
Mlađe dete sa fobijom od škole treba vratiti što pre u školu zbog zaostatka u usvajanju gradiva. Ako je fobija toliko izražena da sprečava detetove aktivnosti i ako dete ne reaguje povoljno na uobičajeno ohrabrivanje, potrebno je savetovanje psihologa ili psihijatra. Neka deca se brzo oporave od fobije prema školi, ali kasnije razviju stvarni i teži poremećaj. Kod starije dece ne treba žuriti sa povratkom u školu, već treba prvo proceniti njihovo duševno stanje (mentalni status).

Uobičajeni dečiji strahovi
Strah od mraka, čudovišta, buba i paukova je uobičajen u dobi od 3-4-te godine. Strah od ozlede i smrti je češći kod starije dece. Strašne priče, filmovi i TV emisije često deluju uznemirujuće i mogu pogoršati strah. Reči koje izgovore roditelji u besu predškolska deca doživljavaju doslovne.

Sramežljiva deca reaguju na nove situacije strahom ili povlačenjem.
Dete treba utešiti objašnjenjima da čudovišta ne postoje, da su paukovi bezopasni ili da TV emisije ne predstavljaju stvarnost. Ako roditelji kažu uznemirujuće izjave u besu, potrebno ih je objasniti deci i ublažiti strah. Sramežljivom detetu se pomaže na način da se postepeno izlaže stresnoj situaciji bez pritiska i uz njihovu potporu.