Može li se sprečiti alergija na hranu kod mališana?

Preosetljivost na određene namirnice, sve češće se javlja kod mališana. Naša nutricionistkinja Ivana otkriva najbolje načine da zaštitite svoje dete

Preosetljivost na hranu može se javiti još u uzrastu odojčeta i najčešće se ispoljavaju promenama na koži. Da biste zaštitili svoje dete i smanjili rizik za nastanak ovog poremećaja, poslušajte savete naše nutricionistkinje Ivane Đurović.

Dojenje je važno!
Studije su pokazale da dojena deca ređe pate od nutritivnih alergija, pa majčino mleko treba da bude jedina hrana za odojče u prvih šest meseci života. Ukoliko majka nije u mogućnosti da doji, u ishranu bebe treba da uključi takozvana hipoalergena mleka. Ovi proizvodi imaju posebnu formulaciju, sa visoko kvalitetnim hipoalergenim proteinima, koji su dobijeni posebnim postupkom hidrolize, gde je veliki proteinski molekul iz kravljeg mleka razgrađen na manje komponente i kao takav ima vrlo mali alergijski potencijal. Postepeno uvodite čvrstu hranu Sprovedena ispitivanja pokazuju da uvođenje čvrste hrane u neodgovarajuće vreme može da bude jedan od rizika za nastanak alergije na hranu. Stoga, pratite savete svog pedijatra i namirnice uvodite po preporučenom redosledu. Uvodite po jednu novu namirnicu nedeljno. Ako se alergija i pojavi, odmah ćete znati kojahrana ju je izazvala. Namirnice u jelovnik uvodite ponedeljkom, tokom prepodnevnih časova, nikad petkom ili vikendom. U tom slučaju, ako dođe do alergijskog napada, lekar će vam biti lako dostupan.

Pažljivo planirajte jelovnik
Ponekad se dešava da beba koja samo sisa ispolji simptome alergije čiji su uzročnici alergeni iz majčinog mleka. To može da se desi ukoliko majka jede velike količine namirnica kao što su bademi, lešnici, čokolada, orasi… U tom slučaju, potrebno je da dojilja iz ishrane izbaci moguće alergene ili da njihov unos smanji na najmanju moguću meru.

Izbegavanje alergena – najčešći lek
Najčešća strategija u odbrani od alergije na hranu jeste eliminaciona dijeta – izbegavanje određene namirnice za koju se sumnja da je alergen u ishrani deteta. Alergeni iz namirnica mogu da budu prikriveni u nekom drugom proizvodu, zato je veoma važno važno da čitate etikete sa nutritivnim sastojcima. Oko 90 posto alergija na hranu ( na kravlje mleko i citrusno voće) nestane kad dete napuni četiri ili pet godina. Čak i starija deca i odrasli mogu da „prerastu“ alergije na hranu ako izbegavaju da godinu-dve dana uzimaju alergen koji izaziva alergijsku reakciju. Ipak, alergije na koštunjavo voće (posebno orahe i kikiriki), soju i grašak mogu da traju doživotno. Takođe, često se dešava da se neka deca potpuno “oslobode” svojih alergija, dok druga deca prosto zamene jednu alergiju (npr. na mleko) nekom drugom (npr. na prašinu).

Najčešći znaci
Najčešći i uobičajeni simptomi su bolna nadutost trbuha, učestala i vodenasta dijareja, izraženo neprijatnog mirisa, ponekad sa primesama krvi, uz povraćanje. Često se javljaju promene na koži u vidu atopijskog dermatitisa i ekcema; urtikarija ili osip sa izraženim svrabom, kao i angioedem (oticanje lica, posebno oko očiju i usta), koji može da bude znak ozbiljne alergije. Opšti znak je izražena nervoza, nemir i razdražljivost.

PREPOZNAJTE SIMPTOME
Deca mlađa od dve godine:
guraju prstiće u usta, vuku i češkaju jezik
ispuštaju neuobičajene zvukove slične nakašljavanju
uporno vuku i češkaju uši i predeo iza ušiju
Deca starija od dve godine izjaviće:
“Imam čudan osećaj u ustima”
“Kao da mi je nešto zaglavljeno u grlu”
“Usne su mi čudno zategnute”
“Jezik me pecka (vruć je)”
“Kao da imam neku dlaku/dlake na jeziku”
“Usne/jezik me svrbe”
“Imam osećaj kao da su mi neke bubice u ušima”

Ukoliko primetite neki od nvedenih simptoma odmah se javite lekaru.

Znate li koji su najčešći alergeni?

KIKIRIKI
Najčešća je alergija na kikiriki.Oko 25% ljudi osetljivo je na ovu namirnicu. Nije dovoljno izbegavati samo plod kikirikija jer je on prisutan u velikom broju industrijski proizvedene hrane koja nije namenjena deci. Zato, obavezno čitajte namirnice kako biste otkrili i najmanji trag kikirrikija u proivodu koji ste kupili vašem mališanu.

MLEKO
Neprijatni simptomi alergije na mleko imlečne proizvode, javiće se kod 21 % osoba. Kravlje mleko sadrži belančevine i minerale koji opterećuju nezrele bubrege deteta, pa u prvoj godini života mališanu nudite samo vaše mleko i mlečnu dohranu.

RIBA I MORSKI PLODOVI
17% dece alergično je na školjkare, morske plodove ili ribu. U većini slučajeva radi se o reakciji na belančevinu parvalbumin koja je prisutna u mnogim vrstama riba.

ORAŠASTI PLODOVI
13% alergičnih osoba burno reaguje na orašaste plodove. Ova alergija obično se javlja između druge i četvrte godine ,a uglavnomje iyayivaju albumin i vicilin, beleančevine prisutne u vim plodovima. Najčešća je alergija na orahe, lšnike, bademe, pinjole te brazilske, indijske i makadamija oraščiće.

JAJA
10% ljudi ima alergiju na jaja. Krivac je najčešće belance, pa se ne preporučuje njegovo uvođenje pre navršene godine dok se žumance može uzimati nakon šestog meseca. U proizvodnji industrijske hrane često se kao jedan od sastojaka koriste jaja. Zato pažljivo čitajte dekleracije.

GLUTEN
5% mališana alergično je na gluten koji se nalazi u raži, zobi, pšenici i ječmu. Čim se utvrdi alergija na ovaj protein, svi proizvodi na bazi tih žitarica se moraju ukloniti iz jelovnika. Na svu sreću, prisustvo glutena mora da se naznači na svim dekleracijama. Postepeno uvođenje glutena preporučuje se od šestog ,a pomišljenjunekih pedijatara i tek nakon deseteg meseca.

MED
Iako se med ne nalazi na listi najčešćih alergena, bebironima ne nudite med, barem do navršene prve godine jer ova namirnica može da prouzrokuje botulizam.