Mastitis ili upalu mlečnih žlezda najčešće imaju prvorotke, a lečenje se započinje čim se jave prvi simptomi!
Foto: Gulliver/Thinkstock
Upalu mlečnih žlezda – mastitis, neiskusne žene lako mogu da previde i da prateće simptome: iznenadnu malaksalost, slabost, temperaturu iznad 38 stepeni, drhtavicu i jezu pripišu nekoj respiratornoj infekciji. Međutim, ako se pored pomenutih tegoba jave još bol i otok dela ili cele dojke, koji se pojačavaju na dodir, dojka je veoma tvrda, najčešće crvena i topla, to je siguran znak upale mlečnih žlezda.
Uzroci
Najčešći uzročnici upale mlečnih žlezda su bakterije koje se uobičajeno nalaze na koži – stafilokoke, streptokoke, pneumokoke i pseudomonas. Problem se javlja kod jednog procenta porodilja u periodu babinja, između šeste i osme nedelje posle porođaja. Pojava mastitisa van laktacije je veoma retka i može da bude znak drugih patoloških promena u dojci – sekundarno upaljene ciste, maligne promene u dojci i slično.
Upalom je obično zahvaćena jedna dojka, veoma retko obe. Najčešće se javlja kod mladih majki, prvorotki, koje ne znaju tehniku dojenja. Kod njih češće nastaju prskotine (ragade) na bradavicama koje predstavljaju ulazna vrata za infekciju. Nastanku infekcije pogoduje i zadržavanje mleka zbog nedovoljnog i nepotpunog pražnjena dojki posle svakog podoja, kao i nedovoljno negovanje i higijena dojki u ovom periodu. Ovo zapaljenje se češće javlja kod žena koje imaju uvučene bradavice.
„Ako je upalom zahvaćen samo jedan režanj dojke u dubini tkiva, onda crvenilo kože može da izostane. Isto tako, upali može da prethodi pojava bolnog čvorića u dojci, ali bez povišene telesne temperature i bez poremećaja opšteg stanja i tada se najčešće radi o zadržavanju mleka. Ovo stanje prethodi pojavi mastitisa i mora se lečiti obaveznim izmlazavanjem dojki posle svakog podoja, ukoliko je u njoj ostalo mleka“, kaže dr Ljiljana Mladenović Segedi, ginekolog Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine.
Ostatak teksta pročitajte na sledećoj strani…