I bebe vole bajke!

Čak i bebe mlađe od godinu dana vole da slušaju kada im čitate bajku. Stoga što pre počnite sa ovom aktivnošću jer kroz bajke mališani uče razliku između dobra i zla, važnost poverenja i značaj nesebičnog davanja…

Bajke imaju veliku vrednost i nisu samo zabava za vašeg mališana – one ga na prihvatljiv način uvode u stvaran svet i uče ga razlici između dobra i zla kroz poznati princip „Kad si dobar dobićeš šta želiš, ako zgrešiš stići ćete kazna“. Pri tom, izmišljeni svet prinčeva, princeza, vila, čarobnjaka, zlih veštica i čudovišta vaš mališan lako shvata, dok se njegova bujna mašta „hrani“ i bogati upoznajući nove neverovatne likove i situacije. Dete mnogo toga treba da nauči o svetu koji ih okružuje, da pronađe odgovore na brojna pitanja koja mu se svakodnevno vrti po glavici. Zato mu čitajte ili pričajte bajke što češće, one će postati omiljeno utočište vašeg anđelka, „poligon“ za savladavanje strahova, mesto gde će se osećati sigurno čak i kada se dešavaju loše stvari, jer u bajkama sve počinje sa „Bilo jednom…“ i ima srećan kraj.

Mala škola morala

Bajke se (opravdano) nazvaju malim školama morala. Slušajući priču o „Tri praseta“ vaše dete će, a da mu pri tom ne morate mnogo objašnjavati, uvideti da se ne isplati biti lenj, „Pepeljuga“ će ga naučiti da se dobrotom može mnogo toga postići, a „Crvenkapa“ da ne treba uvek verovati nepoznatim osobama. Ukoliko želite da se moralne pouke iz bajki urežu duboko u svest vašeg mališana, tokom čitanja skrećite mu pažnju na bitne delove i što češće postavljajte pitanja „Šta bi se desilo da su patuljci uspeli da dođu pre nego što je Snežana pojela jabuku?“, pa zajedno izmislite novi tok i završetak priče. Trudite se da uvek komentarišete likove i navodite svoje dete da samostalno procenjuje koje ponašanje je za pohvalu, koje za osudu i šta bi negativci mogli da promene kod sebe kako bi postali dobri.
Vremenom, kada vaš mališan dobro upozna bajkoviti svet, uvek se možete poslužiti nekim omiljenim herojem, kao vaspitnim uzorom „Pepeljuga nikada ne bi odbila da pospremi svoje igračke“.

Dobrodošlica u stvaran svet

Koliko puta vas je mali radoznalko iznenadio pitanjem na koje ne znate kako da odgovorite, jer se plašite da će ga istina o surovoj stvarnosti „opeći“, da će se njegov čist i nevini svet poljuljati. Zaista, priče o smrti, razaranju, nepravdi mogu biti prilično stresne za vaše nevinašce ukoliko mu ih budete realno opisivali. Zato u pomoć pozovite bajke, prepustite zlim vešticama i moćnim zmajevima da „urade posao“ umesto vas. Vaš mališan će sa ushićenjem slušati kako je dobri princ „došao glave“ strašnom, zlom čudovištu i pri tom neće biti istraumiran kao kada bi scene sa sličnom tematikom gledao na filmu, ili slušao priče iz „crnih hronika“.
U bajkama su čak i najsuroviji okršaji, smrt člana porodice, ili velika prevara predstavljeni bez puno detalja i zbog toga ih vaš mališan lakše može prihvatiti. Ukoliko ipak primetite da se potresao, objasnite mu da je sve to izmišljeno i pitajte ga šta bi voleo da promeni, pa svaki put izostavite nepoželjne detalje, ili odložite čitanje te bajke na neko vreme – možda će mu već nakon nekoliko meseci postati omiljena.

Borba sa strahovima

Roditelji često misle da bajke u kojima se pojavljuju čudovišta mogu negativno uticati na mališane, i probuditi strahove kod njih. Pri tom se zaboravlja da se dete i pre nego što čuje bajku o zmaju, može upoznati sa „repatim bljuvačem vatre“ bilo gledajući TV, ili tokom igre sa drugarima. Da li će se kod vašeg mališana razviti strah od nekog imaginarnog čudovišta ne zavisi samo od sadržaja bajke, već i od okolnosti pod kojima je čuo priču, komentara koji su usledili, ili reakcija njegovih vršnjaka. Zato uvek tokom čitanja ubacite i poneki pozitivan ili simpatičan komentar na račun opasne zverke „Vidi kako mu je lep rep… kako se smešno gega“.
Ne zaboravite da bajke često terapeutski deluju na vaše dete, koje, da bi savladalo svoje strahove, treba da se suoči sa njima. Tako, ako mu pročitate bajku u kojoj se pojavljuje strašno čudovište, vaš mališan će ga u svojoj glavici nesvesno predstaviti kao nešto čega se plaši – bio to pauk ili zmija, uživeti se u ulogu princa i lako doći do pobede. Strah od odvajanja od roditelja može se prevazići uz „Ivicu i Maricu“ – dete će uvideti da mu se i pored opasnosti koje ga vrebaju dok je sam, mogu desiti i lepe stvari, te da će roditelji na kraju uvek biti uz njega.

Pouke za ceo život
Aktivnim čitanjem i pričanjem bajki na najlepši mogući način ćete podsticati maštu vašeg mališana i dati mu vredne moralne pouke koje će pamtiti celog života.
Veoma je važno da pri izboru bajke vodite računa o uzrastu deteta i njegovim interesovanjima. Kratke priče poput „Vuk i sedam jarića“ ili „Crvenkapa“ u kojima su glavni junaci životinje i gde nema opasnih imaginarnih čudovišta možete čitati detetu već od prvog rođendana, dok će „Baš Čelik“ biti primeren tek pred polazak u školu. Bilo da se opredelite za čitanje ili pričanje, uvek pratite reakcije deteta, pa ukoliko primetite da ne ne može da „pohvata konce“, ostavite da prođe određeno vreme pre nego što mu ponovo ponudite tu bajku.
Tokom čitanja, što više uključujte mališana, postavljajte mu pitanja „Šta misliš zašto se ovo desilo? Šta bi ti uradio da si na mestu princa ili princeze? Da li bi voleo da je kraj dugačiji?“. Nakon izvesnog vremena možete i sami smišljati ili zapisivati vaše bajke, organizovati male lutkarske predstave na temu pročitane priče, ili praviti kostime omiljenih heroja.

Da li neke ličnosti iz bajki mogu biti loši modeli za decu?
U poslednje vreme sve češće se čuju kritike da neke bajke pružaju loše uzore deci. Pri tom se posebno ističe sterotip lepe princeze, koja se zahvaljujući svom fizičkom izgledu udaje za bogatog, hrabrog princa na belom konju. Ovi komentari bili bi na mestu kada „Snežana i sedam patuljaka“ ili „Lepotica i zver“, ne bi pored srećnog kraja u naručju lepog princa imale i pregršt drugih dragocenih poruka za mališane kao što su „ne uzimaj ništa od nepoznatih osoba“ ili „ne sudi o ljudima po njihovom spoljašnjem izgledu“.
Tačno je da su pozitivni likovi iz bajki uvek predstavljeni kao lepe osobe, ali sa razlogom. Deci je lakše da se identifikuju i prihvate nekoga kao uzor ukoliko je ta osoba i fizički privlačna. To ne znači da će vaše dete samo zato što je često slušalo priču o „Uspavanoj lepotici“ postati rob svog fizičkog izgleda. Ukoliko ne insistirate na takvim vrednostima i uvek ističete prednosti unutrašnje lepote, nema razloga za brigu.

Pomoć sa Intereneta
Ako ste iscrpeli sve izvore bajki, a želite da svom detetu ispričate i mnoge druge priče, posetite sajt www.zadecu.com. Na njemu ćete naći pregršt priča i bajki za decu.

M.B.