Koliko dete MORA da pojede?

Za decu uzrasta od godinu do dve dana, postoji sedam jednostavnih uputstava za pravilnu ishranu. Ako ih budete poštovali, vaše dete će dobijati onoliko hrane koliko mu je potrebno

1. Malo dete – mali zalogaji
Kolika treba da je porcija koja će zadovoljiti potrebe deteta u uzrastu od godinu do dve dana? Odgovor na to pitanje leži u veoma prostoj računici: dve velike kašike hrane dodajte za svaku godinu detetovog života. Jedini uslov koji treba da bude zadovoljen jeste da se u toj porciji, koja odgovara detetovom uzrastu, nalaze namirnice iz najmanje četiri različite grupe. Tako, na primer, ručak za dete staro godinu dana može da izgleda ovako: kašika pirea od krompira, kašika mlevenog mesa i za dezert – kašika pirea od jabuka. Vremenom će se obroci povećavati, ali će kašika i dalje ostati mera porcije za decu. Ta mera odgovara i najnovijim naučnim istraživanjima i otkrićima, iako su nutricionisti korigovali dečju potrebu za kalorijama za čitavih 15%.Porcija hrane koja će se ponuditi detetu u određenom uzrastu zavisi i od njegovog telesnog razvoja, fizičke aktivnosti i temperamenta. Osim toga, porcija zavisi i od aktivnosti koje se sprovode u toku dana (na primer, odlazak na bazen ili gimnastičke vežbe). Ukoliko su one izraženije dete će, naravno, uzeti više hrane nego obično. Kod neke dece, u periodu intenzivnog rasta, dešava se da mesecima neprestano osećaju glad, a onda odjednom počnu da jedu kao „ptičice“.

POTREBE DETETA ZA KALORIJAMA
Do godinu dana:
Minimalno 550 kalorija, maksimalno 1.100 kalorija. Prosečno dete ovog uzrasta zahteva 850 kalorija.
Godinu do dve dana:
Minimalno 700 kalorija, maksimalno 1.400 kalorija. Prosečno dete tog uzrasta traži 1.050 kalorija.
Dve do tri godine:
Minimalno 850 kalorija, maksimalno 1.650 kalorija. Prosečno dete tog uzrasta traži 1.250 kalorija.

2. Pravilna kombinacija namirnica
Pravilna ishrana podrazumeva uzimanje namirnica iz pet različitih grupa: mlečni proizvodi, povrće, voće, namirnice pune belančevina (meso, jaja, mahunarke), ugljeni hidrati (žitarice, pirinač, hleb, krompir). Bilo bi idealno kada bi dete u jednom danu dobilo dve porcije voća i povrća, dve porcije iz grupe mlečnih proizvoda, dve porcije belančevina i dve porcije ugljenih hidrata. Uz sve to, dete bi trebalo da popije najmanje pola litra vode na dan. Evo jednog primera kombinacije namirnica, idealnih za obrok dvogodišnjeg deteta:
* voće i povrće: pola banane, tri kriške jabuke, šest zrna grožđa, dve kašike kuvanog spanaća
* ugljeni hidrati: pola parčeta hleba, jedan mali krompir, dve velike kašike „kornfleksa“, dve kašike testenine
* belančevine: 50 gr kuvanog mesa ili dve velike kašike pirea od pasulja
* mlečni proizvodi: šolja jogurta ili šolja mleka
Naravno, dete ne mora svakog dana da pojede sve što je ovom prilikom pomenuto da bi lepo napredovalo i bilo zdravo. Poenta je u kombinovanju različitih namirnica. Naime, ne bi trebalo da se dogodi da dete, recimo, u jednom danu jede tri porcije mesa ili salame sa hlebom, a samo jednu porciju povrća. Meso ne mora da se jede svakog dana, dovoljno je da se konzumira tri puta nedeljno, s tim što jednom nedeljno na jelovniku treba da bude meso neke nemasne ribe. Što se tiče belančevina, ne morate suviše da brinete jer ih dete dobija i iz mlečnih proizvoda. Da ponovimo još jednom: što više različitih grupa namirnica se kombinuje u dečijoj ishrani, to detetov organizam dobija više hranljivih materija. Mleko i mlečni proizvodi važni su zbog kalcijuma koji je neophodan za pravilan rast i razvoj dečjeg skeleta. Nedavno sprovedena istraživanja pokazala su da većina dece predškolskog uzrasta uzima svega 50% potrebne količine mleka i mlečnih proizvoda (a potrebno je dve-tri šolje na dan).

3. Hranu ne bira dete, nego vi
Roditelj je taj koji zna koja je namirnica detetu neophodna, pa samim tim on kombinuje namirnice pri spravljanju obroka. Dete, s druge strane, zna kada je gladno, a kada sito. Još od najranijeg uzrasta beba plačem pokazuje kada je gladna. Vi joj tada dajete da sisa ili joj ponudite flašicu, a ona ako je sita okrene glavu na drugu stranu. Kasnije, kada poraste, ona jede dok ne zadovolji glad, a zatim počne da pljuje hranu. Roditelji bi trebalo da „slušaju“ signale svog deteta i da ga ne prisiljavaju da jede ako nije gladno, jer će u suprotnom doći do poremećaja u osećaju sitosti i gladi, što može da dovede do gojaznosti deteta.
Svim roditeljima poznato je da deca neku hranu rado jedu, dok drugu odbijaju. Pošto na raspolaganju imate širok dijapazon različitih namirnica, pokušajte da ih kombinujete tako da zadovoljite detetovu potrebu za hranom, ali ga nemojte prisiljavati da jede ono što (trenutno) ne voli. Takođe, prilagodite količinu hrane detetovom uzrastu i potrebama i ne prisiljavajte ga da isprazni tanjir samo zato što mislite da je to ispravno.

4. Probudite dečiju znatiželju
U drugoj godini života, u periodu kada se kod deteta formiraju različita interesovanja, roditelji imaju jedinstvenu priliku da svoje dete naviknu na pravilnu ishranu. U tom uzrastu dete je veoma znatiželjno i spremno da prihvati mnoge promene. Velika većina dece počinje tada da odbija određenu hranu samo zato što im je dosadila. Ne možete da očekujete da ono stalno bude oduševljeno pireom od šargarepe ili krompira, već treba da budete maštoviti (umesto pirea, ponudite mu kuvani krompir sa dodatkom švapskog sira ili mu dajte izrendanu šargarepu sa dodatkom pirea od jabuka, itd.).

5. Neka sva čula uživaju!
Da bi dete jelo sa uživanjem, potrebno je da ga tome naučite, baš kao što ste ga prethodno naučili da uživa u gledanju omiljenog crtanog filma. Neka njegov obrok bude serviran u nekoj neobičnoj posudi. Danas na tržištu postoje veoma praktični kompleti za jelo koji se sastoje od lepo dizajniranog tanjirića, šolje i pribora za jelo. Imajte na umu još nešto: da bi dete prihvatilo neku novu namirnicu, potrebno je da tu hranu proba bar 10-15 puta! Dakle, ako ste odlučili da ga upoznate sa čarima karfiola ili blitve, nemojte da se obeshrabrite ako uporno bude pljuvalo ovo povrće. Budite uporni i ne odustajte u nuđenju te vrste povrća (pripremljenog na različite načine), ali u razmacima od dva-tri dana. U međuvremenu, kombinujte druge vrste povrća, meso i voće.

6. Budite primer svom detetu
Nije redak slučaj da roditelji svakog dana detetu govore da je povrće zdravo (naročito neke vrste koje deca najčešće odbijaju), a pri tom ga ni sami ne jedu. Što više pričate o tome, dete će sve više gubiti volju da jede zdravu hranu. S druge strane, ono što je zabranjeno (na primer, čokolada i keks) postaće mu sve privlačnije. Pošto deca vole da oponašaju odrasle, slediće njihov primer i kada su navike u ishrani u pitanju. Ako mama i tata sa zadovoljstvom budu jeli spanać i ribu, velika verovatnoća je da će i dete krenuti njihovim stopama.

7. Minimalan jelovnik za dete
Postoje deca koja su zaista „teška“ na jelu, pa roditelji ne mogu ni na koji način da ih privole da pojedu i minimalnu porciju. Tada su oni, s razlogom, zabrinuti za zdravlje svog mališana. Američki pedijatar Beri Brazelton sastavio je minimalan jelovnik za takvu decu, u kojem su sadržane osnovne namirnice koje bi dete trebalo da pojede u toku jednog dana, čak i onda „ako neće ništa da jede“.
1. Dve čaše mleka ili 60 gr sira; ili čaša jogurta; ili dve kuglice mlečnog sladoleda
2. 60 gr mesa ili jedno kuvano jaje; ili tri velike kašike muslija
3. Pola čaše soka od narandže ili jedan izgnječen kivi
4. Pola banane ili neko drugo sezonsko voće
5. Pola kifle ili pola parčeta hleba, ili tri krekera
6. Jednu dečiju multivitaminsku tabletu rastopljenu u čaši vode (u vezi sa konzumiranjem multivitaminskih preparata posavetujte se sa lekarom).