PLAGIOCEFALIJA: Sindrom „zaležane“ glave

U protekla dva meseca primili smo na desetine pisama u kojima tražite da pišemo o, kako ste vi tu pojavu nazvali, spljoštenoj glavici“. Zapravo je reč o plagiocefaliji…

Blaži deformiteti glave novorođenčeta česta su posledica njegovog prolaska kroz porođajni kanal. Budući da se lobanja sastoji od nekoliko odvojenih kostiju koje vremenom srastaju, sasvim je normalna pojava da glavica bude neznatno deformisana prvih nekoliko dana ili nedelja nakon rođenja. Međutim, ako primetite da se na bebinoj glavi formira trajno ulegnuće, na potiljku ili na bočnim stranama, to može da bude znak pozicione plagiocefalije. Ova pojava poznata je i kao sindrom „zaležane“ glave i može da bude posledica spavanja u istom položaju ili problema sa vratnim mišićima. Dobra vest je to što se plagiocefalija obično lako leči i, uz primenu adekvatnih medicinskih mera, nestaje do bebinog prvog rođendana.

O kakvoj pojavi je reč?

Dakle, poziciona plagiocefalija je poremećaj za koji je karakteristično izravnavanje potiljka, ili jedne strane glave, kao i slab rast kose u tom delu. U najvećem broju slučajeva, deformitet nastaje kao rezultat neprestalnog ležanja na leđima, kada se bebina glava oslanja na ravnu površinu (krevetac, kolica, nosiljka). Budući da su kosti glave novorođenčeta meke, usled rapidnog rasta mozga tokom prve godine života podložne su i deformacijama. Inače, broj slučajeva pozicione plagiocefalije se značajno uvećao u poslednjih dvadesetak godina, što je direktna posledica preporuke zdravstvenih stručnjaka u vezi sa položajem na leđima kao najbezbednijem za bebe (redukovanje rizika od iznenadne smrti). Istovremeno, drastično se smanjio broj iznenadnih smrti novorođenčeta. U tom kontekstu, većina stručnjaka slaže se da je prevencija sindroma iznenadne smrti, na račun veće učestalosti plagiocefalije, opravdana, naročito zbog toga što se ovaj deformitet uspešno koriguje primenom odgovarajućih mera.

Koji su njeni uzroci?

Ubedljivo najčešći uzrok jeste položaj u kojem beba spava. A budući da beba provodi u snu brojne sate, izravnavanje glavice je prilično česta pojava. Napetost vratnih mišića (tortikolis) jeste još jedan od mogućih faktora koji doprinose pojavi plagiocefalije. Zbog prevelike zategnutosti vratnih mišića, neadekvtanog tonusa ili nejednake dužine sa obe strane, glavica pada samo na jednu stranu. Prerano rođene bebe sklonije su kranijalnim deformitetima, jer su kosti njihove glave mekše nego kod beba koje su se rodile u terminu. Osim toga, one moraju, zbog medicinskih potreba, duže da borave u ležećem položaju (na leđima), obično na neonatološkom odeljenju za intenzivnu negu. Plagiocefalija može da nastane još u toku intrauterinog života, ukoliko majčina karlica vrši pritisak na bebinu glavu. Takođe, ulegnuće na glavi česta je pojava kod blizanaca i višestrukih trudnoća u kojima jedan plod vrši pritisak na drugi. Važno je napomenuti da postoji velika razlika između deformiteta glave izazvanih plagiocefalijom i onih koji su posledica kraniostenoze. Druga pojava je mnogo ozbiljniji problem, koji nastaje zbog preranog srastanja kostiju lobanje, što uzrokuje abnormane oblike lobanje, a ako se na vreme ne uoči i koriguje, i moždana oštećenja. Za kraniostenozu karakteristični su deformiteti prednjeg dela glave i koštane ivice oko abnormalno sraslih kostiju lobanje, što se najčešće koriguje hirurškim zahvatom.

Kako je prepoznati?

Poziciona plagiocefalija lako je uočljiva. Tipično, bebin potiljak i uho sa polegnute strane glave potisnuti su napred. U težim slučajevima javlja se izbočina na suprotnom delu glave u odnosu na polegnuti, i čelo može da bude asimetrično. Doduše, ovo se retko javlja kod beba koje su rođene u terminu. Ako postoji problem s vratnim mišićima (tortikolis), može da se pojavi asimetričnost vrata, vilice i lica. Kako se postavlja dijagnoza? U najvećem broju slučajeva, lekar dijagnostikuje plagiocefaliju jednostavnim pregledom glave, bez primene laboratorijskih analiza i rendgenskog snimanja. Takođe, lekar treba redovno da prati razvoj stanja prilikom čestog menjanja položaja bebine glavice tokom sna (u slučaju kraniosinostoze, stanje će se pogoršati). Ukoliko postoji sumnja u dijagnozu, rendgenski ili CT snimak pokazaće da li su kosti glave normalno razdvojene ili su prebrzo srasle. Ako se potvrdi normalna razdvojenost kostiju, lekar će eliminisati kraniosinostozu i dijagnostikovaće plagiocefaliju.

Kako se leči?

Terapija pozicione plagiocefalije uzrokovane položajem glave pri spavanju obično je laka i bezbolna i leči se menjanjem bebinog položaja. Beba će se tokom noći često okretati u krevecu, a menjanje strana tela na kojima spava veoma je korisno. Moguća je i povremena upotreba specijalnih jastuka koji uslovljavaju ležanje na boku, ali je potrebno da se konsultujete sa lekarom pre nego što položite bebu da spava na njemu. Takođe, bebu nikada ne ostavljajte bez nadzora dok leži na stomačiću tokom dana. Ako u prostoriji postoji nešto što privlači bebinu pažnju dok leži na stomačiću, i primorava je da uvek drži glavicu u istom položaju – pomerite krevetac na drugo mesto. Inače, ležanje na stomačiću višestruko je korisno. Prvo, ono promoviše oblikovanje zadnjeg dela glave. Potom, posmatranje okoline iz druge perspektive podstiče bebu da uči i da se razvija. Na kraju, beba uči da podiže telo na rukama, što jača mišiće vrata kao i mišiće koji su joj potrebni za puzanje i sedenje.

Vežbice

Ukoliko je uzrok deforimiteta glave tortikolis, onda fizikalna terapija i program vežbi kod kuće – uz pomoć fizioterapeuta – najčešće donose pozitivne rezultate. Većina vežbi podrazumeva istezanje vrata sa one strane na kojoj su mišići kraći ili previše napeti, i na kojoj je glava povijena. Iako su vežbe jednostavne, moraju se izvoditi korektno. U težim oblicima plagiocefalije lekar može da odredi primenu specijalne „kacige“ ili zavoja. Ove metode su najefikasnije ukoliko se primenjuju između četvrtog i šestog meseca života (manje su od pomoći nakon 10. meseca) kada beba najbrže raste. Osnovni princip dejstva jeste vršenje blagog ali konstantnog pritiska na kosti lobanje, što koriguje njihov oblik i položaj tokom razvoja. Objektivno, veoma malom broju beba potrebne su primene ovih mera. Odluka o upotrebi terapije „kacigom“ donosi se od slučaja do slučaja, kod teških deformiteta glave, ili zbog izražene zabrinutosti roditelja.

Kakve su prognoze?

Od velike većine beba sa plagiocefalijom deformiteti nestaju do prve godine života. Budući da je to period intenzivnog rasta, beba će i sama češće menjati položaj tokom sna, što omogućava i različite položaje glave tokom noći. Stručnjaci savetuju roditelje da svoje bebe stavljaju da spavaju na leđima čak i kada novorođenče postane sposobno samo da se okreće. Tek nakon određenog vremena, mogu da im dozvole da zauzmu položaj koji im najviše odgovara. Teški oblici deformiteta, kao i trajni i esteski uočljivi, mogu da se koriguju rekonstruktivnom hirurgijom između 12. i 18. meseca života. Ipak, u veoma malo slučajeva postoji potreba za ovakvim rešenjem. Važno je znati da plagocefalija ne narušava razvoj mozga, ne usporava razvoj niti uzrokuje moždana oštećenja. Kako je sprečiti? Položaj na leđima u toku sna i dalje je najefikasnija prevencija iznenadne smrti, uprkos mogućnosti izravnjavanja potiljka. Ipak, menjanjem položaja glavice svake noći tokom sna, i dugi intervali ležanja na stomačiću tokom dana, uz stimulaciju i igru, svakako mogu da smanje rizik od pojave plagiocefalije.

Top saveti:

1. Dok je beba budna, stavite je da leži na stomačiću, igrajte se s njom, ali nemojte joj dozvoliti da zaspi u tom položaju.
2. Nosite bebu u sling marami kad god je to moguće.
3. Neka što češće boravi u uspravnom položaju u vašem naručju.
4. Nemojte je stavljati u auto-sedište, osim kada se vozi automobilom.
5. Držite je na krilu i podstičite je na igru.