Kako prepoznati hiperaktivnost kod mališana

Je li vaš mališan preterano aktivan, nestalan, užurban, zaboravan i dekoncentrisan? Možda je reč o poremećaju, ali treba da znate da „sindrom nemirnog deteta“ nije isto što i hiperaktivnost

Foto: Gulliver/Thinkstock

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ukoliko vaš mališan „puca“ od energije, ne može mirno da sedi, ima potrebu da se konstantno kreće, a pritom reaguje impulsivno, te uočavate da ima poteškoća s održavanjem pažnje i koncentracijom, možda je vreme da posetite stručnjaka i proverite da li je reč o ADHD-u, odnosno poremećaju pažnje praćenom pojačanom aktivnošću (hiperaktivnošću) deteta.
Prema poslednjim istraživanjima, broj dece sa ADHD-om udvostručuje se svakih deset godina i kod dečaka se mnogo češće dijagnostikuje. Kako se radi o pretežno naslednom faktoru, nema mesta optužbama niti razmišljanju o potencijalnim „krivcima“. Važno je da nađete stručnjaka (psihijatra, psihologa, neurologa…) koji vam zaista može pomoći i da u saradnji s njim pomognete detetu da se izbori s ovim problemom i s vremenom postane sposobono da samostalno kontroliše svoju impulsivnost, voljno usmerava i održava pažnju, te obuzda svoju potrebu za prekomernim pokretom.
Ukoliko ne potražite pomoć na vreme, postoji realna opasnost da vaš mališan neće moći da se izbori sa školskim obavezama (veliki procenat dece sa ADHD-om napusti školu u jednom trenutku), da će biti odbačeno od svojih vršnjaka i imati velikih problema s uklapanjem u društveni život.
Ovde ipak treba biti oprezan i proveriti da li je zaista reč o hiperaktivnosti ili je u pitanju „sindrom nemirnog deteta“, zbog čega nije loše potražiti potvrdu dijagnoze od više izvora.

Šta je ADHD?
Hiperaktivno dete uvek ima viška energije te deluje kao da je „uključeno u struju“, stalno se kreće, ne može da sedi ili da stoji u redu, uvek nešto priča, zapitkuje ili govori sebi u bradu. Nije u stanju da se igra samostalno, a ako to i uspe, igra mu je prilično bučna. S vršnjacima teško pronalazi zajednički jezik, najčešće trči od jedne do druge igračke te izgleda kao da se besciljno vrti po sobi. Ne može da prati grupne aktivnosti u vrtiću i viče kad ostali ćute i rade ili „zuji“ po sobi. Teško mu ide organizacija prostora i stvari, što rezultira čestim gubljenjem igračaka.
Zbog nemira i nemogućnosti da sagleda posledice dete sa ADHD-om u većoj je opasnosti da se povredi. Drugi veliki problem ovih mališana jeste smanjena kontrola impulsa, pa često upadaju u reč, grle i dodiruju druge čak i ako oni to odbijaju, agresivno rešava sukobe s vršnjacima.
Zbog izrazito nestalne pažnje mališan teže uči, te mu veliki problem mogu predstavljati i jednostavnije motoričke radnje poput hvatanja i šutiranja lopte ili stajanja na jednoj nozi čak i u uzrastu od četiri godine. I druge poteškoće koje se mogu javiti, poput otežanog govora ili odbijanja aktivnosti koje ostala deca vole (crtanje, pazl, kocke), zapravo su posledica njegove nesposobnosti da zadrži koncentraciju dovoljno dugo da bi nešto naučio.

Kako da se ponašate
1. Budite pozitivni i hvalite dete
Hiperaktivna deca bolje reaguju na pohvale nego na kazne. Zato, umesto da svog mališana kažnjavate, pokušajte da što češćim pohvalama stimulišete pozitivne oblike ponašanja. Imajte na umu da pohvala mora uslediti odmah nakon očekivanog ponašanja, kao i da je morate saopštiti što konkretnije kako bi detetu bilo jasno za šta ga hvalite. Gledajte ga u oči, spustite ruku na njegovo rame, poljubite ga ili zagrlite. Učinite mu da se oseća voljeno i ponosno na sebe, jer hiperaktivna deca često imaju negativno mišljenje o sebi. Kad god je to moguće, pohvalite ga i pred drugima.
2. Budite jasni i pozitivni kad postavljate pravila ponašanja
Izbegavajte neprecizna i negativno formulisana pravila. Umesto da kažete: „Ne smeš trčati“, pokušajte sa: „Dok si u stanu, hodaj. Kad izađeš na igralište, trčaćeš. U stanu se možeš povrediti ako trčiš“. Pritom izbegavajte vikanje i agresivno obraćanje, ali se trudite da vam glas bude jasan i odlučan, ali što tiši.
3. Pomozite mu u učenju novih veština
Šta god vaš mališan treba da nauči, znajte da neće ići lako. Zato mu učenje nove veštine ili znanja uvek razbijte na manje celine i olakšajte, tako da se tokom izvršenja zadataka oseti sposobnim i moćnim, što će biti svojevrsna nagrada i motiv da što više vremena provede u učenju (ne očekujte čuda od sat vremena, jer je i 15-20 minuta za vašeg klinca veliki poduhvat, posebno u uzrastu od tri godine). Na primer, ako ga učite da hvata loptu, prvo nađite što veću loptu, koju će teško ispustiti, a zatim prelazite na sve manju i manju. Hvalite dete za svaki i najmanji uspeh i time ga držite fokusiranim.
4. Pokažite detetu kako da se igra s vršnjacima
Vežbajte s njim socijalne veštine, bilo da se radi o deljenju igračaka, slušanju dok drugi pričaju ili uključivanju u igru. Posmatrajte svog mališana dok se igra s drugom decom i svaki put kad primeni naučeni oblik ponašanja, pohvalite ga i podstaknite da tako nastavi. Organizujte druženja s dva ili tri vršnjaka (što je više dece, veća je opasnost od konflikta) s kojima se vaš klinac dobro slaže i koji ne pokazuju agresivne oblike ponašanja. Što je dete manje izloženo agresivnim uzorima, to je manja opasnost od nekontrolisanog besa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije