Redosled uvođenja novih namirnica u ishranu odojčeta

Ranije se smatralo da će se kasnijim uvođenjem nemlečnih namirnica u ishranu beba smanjiti rizik za pojavu alergija na hranu i glutenske enteropatije (celijakije). Naročito je postojala bojazan da će se ranijim uvođenjem namirnica koje su najčešći nutritivni alergeni (jaje, kikiriki, kravlje mleko, riba, soja, pšenično brašno), zapravo „podstaći“ taj „nepravilan“ imunski odgovor organizma na njih, što će rezultirati nastankom burnih alergijskih reakcija koje bi uslovile njihovo isključenje iz ishrane na neko vreme, a u nemalom broju slučajeva čak i doživotno.

Nekoliko novijih, velikih studija pokazalo je, međutim, da je upravo suprotno. Odlaganjem započinjanja mešovite ishrane povećava se rizik za razvoj alergija na hranu, čak i kod one dece čija oba roditelja imaju ovaj problem. Shodno tome promenile su se i preporuke u ovoj oblasti.

Umesto da se uvođenje nemlečnih namirnica u ishranu odlaže za kasnije uzraste (pšenično brašno posle desetog meseca, jaja posle druge godine, riba i orašasti plodovi posle treće godine itd), ono je po najnovijim preporukama Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju i ishranu (ESPGHAN-a) predviđeno za uzrast od petog do sedmog meseca. Naročito se pokazalo korisnim (da bi se smanjio rizik za razvoj alergija na hranu) da se nove namirnice uvode u ishranu odojčeta dok ono još uvek sisa.

Da li ćete prvo uvesti u ishranu griz ili krompir, slatke ili slane, „crvene“ ili „zelene“ namirnice uopšte niije važno, navode stručnjaci za ishranu odojčadi. Kako god uradite, nećete pogrešiti, ali imajte u vidu to da je neophodno da što veći broj namirnica uvedete u ishranu svog deteta do sedmog meseca, ali ne  počinjite s tim pre nego što ono napuni četiri meseca (sluzokoža njegovog creva do ovog uzrasta još uvek nije dovoljno „zrela“, pa propušta u cirkulaciju veće molekule hrane koji su u stanju da pokrenu alergijske reakcije u organizmu).

Da bi se dete naviklo na nove namirnice, počnite prvo sa oblicima koji su ređe konzistencije, pa postepeno idite ka gušćima (od soka do kaše). Iz istog razloga, dajte ih prvo termički obrađene, pa onda sveže (od kompota do svežeg ploda). Namirnice koje se teže vare (grašak, pasulj, grožđe) uvedite kasnije, između desetog i dvanaestog meseca.

Važna napomena: uvođenje novih namirnica u ishranu odojčeta obavezno obavljajte u prepodnevnim satima da bi, u slučaju da dođe do pojave alergijskih reakcija, na vreme mogli da ih uočite i reagujete.