Ekcem kod beba: Kako se neguje suva i oštećena koža?

Ekcem nije zarazna bolest, ali mališanima, kao i njihovim roditeljima zadaje velike muke, budući da dugo traje, a u mnogim slučajevima je i neizlečiv. Pa ipak, postoje načini kako da negujete suvu i oštećenu kožu, te na taj način da držite bolest pod kontrolom.

b2

Ekcem ili atopijski dermatitis je osip na koži koji se najčešće javlja kod beba od nekoliko meseci i dece do pet godina, mada može da se razvije i kod odraslih osoba.  Pritom, češće se javlja kod dečaka, kao i kod beba koje su rođene u zimskim ili jesenjim mesecima, te i kod prenesenih beba. Takođe, učestaliji je kod dece koja se hrane veštačkim mlekom, nego kod beba koje se doje. Ovo nije zarazna bolest, ali predstavlja veliki problem, naročito kod male dece, zbog intenzivnog svraba, crvenila i osetljivosti kože. Ova bolest se u velikom broju slučajeva potpuno povlači do pete godine života, ali kod nekih mališana uznapreduje i tada je odlikuju periodi poboljšanja, kada se simptomi povlače, ali koji se nakon određenog perioda ponovo vraćaju.

Zašto nastaje ekcem

Atopijska konstitucija znači da je dete genetski sklono alergijskim bolestima, što znači da je često nasledna, iako postoje slučajevi da je dete prva osoba u porodici sa ovim problemom. Ekcem je kombinacija ove genetske predispozicije i spoljašnjih faktora (faktora sredine) koji doprinose  nastanku bolesti. Najčešće se javlja kod male dece jer je kod njih nedovoljno razvijen hidrolipidni sloj na površini kože koji štiti kožu od gubitka vlage i spoljnih uticaja. Odnosno bebina koža je tanja, a znojne i lojne žlezde su nezrele, zbog čega je njihova koža podložna raznim iritacijama i infekcijama.

Šta je uzrok ekcema

Pored genetske predispozicije na alergijske bolesti, kao i mogućeg naslednog faktora, ekcem mogu uzrokovati i razni spoljašnji faktori, kao što su alergeni hrane, i to iz jaja, mleka, kikirikija, jagoda, ribe ili citrusnog voća. Takođe, uzročnik mogu biti i inhalatorni alergeni: polen korova, trava, kućna prašina, grinje, životinjska dlaka… Pored toga, ekcem mogu prouzrokovati i prekomerna upotreba sapuna, šampona, deterdženata za pranje veša ili omekšivača, ali i klimatski i geografski faktori uz atmosfersko zagađenje. Emotivni stres (vakcinacija, rast zuba, polazak u školu, promena životne sredine), kao i osetljivost na vunene i sintetičke materijale, takođe mogu biti okidači za nastanak ekcema.

Kako prepoznati ekcem

Ekcem se javlja kod 10-15 odsto mališana, i njime su najčešće zahvaćeni obrazi, čelo, trup, šake, a kasnije njime budu zahvaćeni i udovi, naročito pregibi kolena i lakta. Na samom početku manifestije se kao crvenilo i mehurići koji ponekada vlaže. Nakon toga, koža na obolelom mestu postaje zadebljana, gruba i suva sa ljuspicama koje se ljušte. Ove promene na koži izazivaju jak svrab, ali se treba suzdržavati od češanja, jer u tom slučaju mehurići pucaju i nastaju ranei kraste koje se mogu inficirati bakterijama, virusima ili gljivicama, najčešće stafilokokom i herpes virusom.

Lečenje ekcema

Briga o nezi bebine kože prvi je korak da se izborite sa ekcemom u početnom stadijumu. Pored toga, potrebno je posetiti i lekara koji će preporučiti koje kreme je poželjno koristiti, a obično su to masti, kreme i losioni koji sadrže kortikosteroide koji se lokalno primenjuju. Ove masti i kreme prodiru u kožu, sprečavaju inflamaciju i umanjuju svrab. Međutim, dugotrajna upotreba preparata koji sadrže kortikosterode povećava rizik od pojave neželjenih efekata, od kojih se najčešće javlja atrofija (“istanjenje”) kože. Ukoliko je obolela koža inficirana i ne reaguje pozitivno na preparate kojima se tretira, lekar će prepisati i pojedine antibiotike, a ponekada se preporučuju i oblozi od fiziološkog rastvora.

Da li je moguće otkloniti uzroke i potpuno izlečiti ekcem

Iako se kod većine mališana ova bolest povuče do pete godine života, njen uzrok nastanka nemoguće je otkloniti, jer je najčešće izaziva genetska sklonost ka alergijskim bolestima. Spoljašnje faktore je, takođe, nemoguće potpuno eliminisati, budući da se oni nalaze svuda oko nas. Stoga je nega suve kože uz izbegavanje faktora koji pogoršavaju atopijski dermatitis od presudnog značaja kako bi se bolest držala pod kontrolom.

Prevencija ekcema

Specifična prevencija ne postoji, ali je potrebno kožu negovati na poseban način. Naime, koliko god zvučalo paradoksalno, ali ne preporučuje se često kupanje, jer  voda isušuje kožu  i tako pogoršava problem inače suve i osetljive kože.  Stoga bebe ne treba kupati više od dva do tri puta nedeljno, naravno uz detaljnu negu i pranje  genitalnog regiona. Pritom, bebu treba kupati u mlakoj vodi, do 36°C, ne duže od pet minuta, a poželjno je koristiti sprecijalna ulja za kupanje, a izbegavati sapune i šampone koji isušuju kožu i oštećuju hidrolipidni sloj. Dodavanje prirodnog, biljnog ulja u kupku vaše bebe od nevena, kamilice, badema ili jojobe, naročito od organski gajenih biljaka, može pozitivno da deluje na obolelu kožu. Nakon kupanja bebu treba nežno osušiti mekim pamučnim peškirom (ne trljati već tapkati), pa namazati hidrantnom kremom  za negu suve kože koja će joj pojačati vlažnost.

Prilikom pranja odeće izbegavajte korišćenje omekšivača, a odeću ispirajte dva puta da se bolje ispere deterdžent. Izbegavajte sintetičke materijale, pa dete oblačite samo u pamučnu odeću.

Tokom zime ekcem može da se pogorša, usled hladnog vazduha i vetra koji dodatno isušuju kožu, ali nemojte svoj mališana preterano oblačiti i utopljavati jer znoj dodatno nadražuje kožu i izaziva svrab, pa se iz istog razloga potrudite da u vašem domu ne bude pretoplo. U zimskom periodu, važno je naneti zaštitnu kremu pre izlaska na hladan vazduh, dok se leti savetuje odlazak na more, jer morska so i sunčevi zraci pozitivno deluju na ekcem. Međutim, treba izbegavati izlaganje suncu u razdobljima kada je zračenje najjače, i neophodna je upotreba krema sa jakim zaštitnim faktorom, preko 30.

Takođe, potrebno je izbegavati alergene i druge spoljašnje faktore koji mogu da pospeše razvoj ekcema.

Pored svega, potrebno je redovno seckati noktiće da bi se sprečilo eventualno povređivanje tokom češanja i nastajanje sekundarnih infekcija.

U ređim slučajevima potrebna je dijeta bez jaja, mleka, kikirikija, soje, oraha, ribe i školjki.

Autor: Mama&Beba
Foto: Freedigitalphotos.net/Clare Bloomfield

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije