Ovi lekovi nemoćni su protiv virusa koji uzrokuju grip ili prehladu. Mogu pomoći isključivo u borbi protiv bakterijskih infekcija, koje se kod mališana javljaju ređe
Foto: Gulliver/Thinkstock
Razumljivo je da se zabrinete čim vašem bepcu procuri nosić, kašalj mu ne da mira, a kijanje ga sprečava da bude razdragan i nasmejan kao obično. Mnogi roditelji u tim momentima kucaju na vrata pedijatra tražeći da njihovom mezimcu prepiše antibiotik koji će ga osloboditi tegoba. Drugi pak smatraju da bi lek koji je mališanu pomogao da pobedi urinarnu infekciju ili visoku temperaturu, bio odlično rešenje i protiv prehlade, pa ga daju svom detetu bez konsultacije s lekarom. I jedni i drugi – greše.
Nisu svemoćni
Ako mislite da jedna kašika antibiotika ujutru i uveče može rešiti sve probleme – varate se. Ta vrsta lekova, koja se masovno upotrebljava otkako je krajem dvadesetih godina prošlog veka otkriven penicilin, delotvorna je isključivo protiv bakterijskih infekcija. To znači da je potpuno nemoćna protiv virusa, koji su u 90 odsto slučajeva krivi za nosić koji curi, kijanje, crvene okice i razdražljivost. Antibiotike može prepisati samo pedijatar, najčešće u slučaju bakterijske upale grla, urinarnih infekcija, upale uha, pneumonije, te kožnih infekcija izazvanih bakterijama. Samo u tim slučajevima dovoljno je 24 do 48 sati da lek u obliku sirupa ili tablete, u zavisnosti od uzrasta deteta i težine kliničke slike, počne da deluje.
Obavezna konsultacija s lekarom
Čak i u slučaju bakterijske infekcije, antibiotike ne smete davati detetu na svoju ruku – prvo zbog toga što nijedan lek nije delotvoran protiv svih bakterija, a onda i zato što doziranje i način primene mora da odredi lekar. Ako bez prethodnog konsultovanja s njim date lek svom mališanu, možete podstaći otpornost bakterija na antibiotike, koji će nakon što dospeju u organizam uništiti i „dobre“ bakterije, a one su vašem bepcu potrebne za normalno funkcionisanje. Upravo zbog takvog dejstva antibiotika, često se uporedo s njima koriste i probiotici, koji održavaju ravnotežu crevne mikrobiote, to jest flore, a najčešće se unose u organizam u obliku preparata sa jasno određenim brojem korisnih bakterija.
Šta kad su neophodni?
Ako lekar proceni da je terapija antibioticima neophodna, nemojte mešati lek s napitkom u bebinoj flašici, jer tako ne možete biti sigurni da će prepisanu dozu popiti odjednom. Umesto toga, možete ga dodati u malu količinu pudinga, sladoleda ili sosa od jabuka – tako ćete prikriti eventualno neprijatan ukus sirupa. Štaviše, stručnjaci ističu da se antibiotici bolje apsorbuju ako se ne uzimaju na prazan stomak. Pritom, treba imati u vidu da se svaki deseti mališan susreće sa nekim neželjenim efektima upotrebe antibiotika. To mogu biti mučnina, dijareja i bolovi u stomaku, kao i alergijske reakcije i osip na detetovoj koži. Ukoliko se ispostavi da je mališan alergičan na neki antibiotik, u budućnosti ga ne sme koristiti.
Top-saveti
* Dete mora uzimati antibiotik svakog dana, u tačno određenim vremenskim razmacima, a prema uputstvu pedijatra
* Obavezno upozorite lekara ako je vaš mališan alergičan na pojedinu grupu lekova
* Ne prekidajte terapiju čim primetite da je vaš bebac živnuo – važno je sprovesti je do kraja
* Nemojte čuvati lek za „ubuduće“, niti ga davati drugoj mami, čije dete ima simptome koje je imala i vaša beba – možda je drugom bebironcu potrebna potpuno drugačija terapija
* Antibiotik možete pomešati sa manjom količinom sokića ili poslasticom, ali ne sa mlekom ili mlečnim proizvodima, jer se tako smanjuje njegovo delovanje
* Imajte na umu da je pouzdanost primene antibiotika izraženija ako je broj dnevnih doza manji, a ukus sirupa prijatniji
* Ne zaboravite da antibiotici nisu uvek rešenje – potpuno su beskorisni u slučaju virusnih infekcija!