30.09.2011 Moja Beba

Vegeterijanska ishrana za dete

Na našim prostorima, iz godine u godinu, vegetarijanska ishrana dobija sve više pristalica. Mada se veliki broj roditelja protivi ovakvom načinu ishrane, vegetarijanstvo ne treba osporavati, već utvrditi razlike koje postoje između različitih formi ove ishrane.

Ovo je prvi i značajni korak u sastavljanju jelovnika za dete, a treba razmotriti i mogućnost zamene pojedinih namirnica. Naime, kod vegetarijanske ishrane treba prvenstveno imati u vidu nedovoljni energetski unos, deficit vitamina i minerala (pre svega kalcijuma, gvožđa i cinka), ali sve to zavisi od odabranog oblika vegetarijanske ishrane.

Vrste vegetarijanske ishrane

Klasifikacija vrsta vegetarijanske ishrane zasniva se, pre svega, na obimu zabrane unosa namirnica životinjskog porekla. U zavisnosti od toga, postoji široka skala primene ovakve ishrane koja se kreće od zdravog i preporučljivog pristupa do sasvim ekstremnog i nepreporučljivog za dete.

Tako postoje takozvani “lakto-ovo” vegetarijanci, koji kozumiraju mleko, mlečne proizvode i jaja, ali se u njihovom jelovniku ne nalazi meso, riba i morski plodovi. Takođe, postoje i “lakto” vegetarijanci koji konzumiraju mleko i mlečne proizvode, ali ne meso, rubu i jaja. Totalni, “strogi” vegetarijanci (vegani) ne konzumiraju nijednu namirnicu životinjskog porekla, što znači da se u njihovom jelovniku ne nalaze meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Pored toga, pravi vegan izbegava apsolutno sve što potiče od životinja uključujući odeću, obuću, svilu, vunu, pa čak i med!

Ekstremni pristup nije za dete

Loše sastavljen jelovnik, naročito onaj koji isključuje iz ishrane većinu namirnica (ishrana ekstremnih vegetarijanaca), ali i sve raširenija makrobiotska ishrana, nosi sa sobom opasnost zbog energetskog, proteinskog, vitaminskog i mineralnog deficita, kao i manjak takozvanih oligoelemenata. Dalje, energetski unos je nedovoljan za potrebe detetovog organizma zbog manjka sadržaja masti u ishrani. Pored toga, količina sirove hrane obično je veća od mogućnosti probavnog sistema deteta da ga apsorbuje.

Što se tiče kvaliteta belančevina biljnog porekla, poznato je da ovi proteini imaju manju vrednost – sastav neophodnih aminokiselina nije adekvatan, a i svarljivost je manja i zahteva duži period varenja. Vegetarijanska ishrana se ne preporučuje za dete koje je mlađe od tri godine, niti u periodu puberteta.

Ovo se odnosi na ekstremni oblik vegetarijanstva koji isključuje sve namirnice životinjskog porekla. Međutim, ukoliko ishrana deteta sadrži mleko i jaja, praktično ne postoji opasnost od nastanka deficitnog stanja. U slučaju da se iz ishrane deteta isključi kravlje mleko, treba uključiti sojino mleko i proizvode od soje.

Takođe, da bi se dete pravilno razvijalo i dobijalo dovoljno kalorija, vitamina i minerala, važno je da se pametno kombinuju određene vrste namirnica: brokoli i krompir, pasulj i pirinač i slično. Treba naglasiti i to da se detetu mora davati vitamin C, najbolje u obliku prirodnih voćnih sokova od cvekle, kupine, jabuke i višnje jer pored vitamina C sadrže i druge važne vitamine i minerale.

Energetski unos i vitamini

Ukoliko ste odlučili da vaše dete postane vegetarijanac, opredelite se za opciju koja dozvoljava unos mleka, mlečnih proizvoda i jaja. Što se tiče povećanja energetskog unosa, preporučujemo konzumiranje masnoća u obliku putera. Neophodno je detetu davati i vitamin B12 jer se on nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla. Kod vegetarijanskog načina ishrane (naročito onom u kojem se ne konzumiraju jaja), može doći do deficita gvožđa jer jer njihov jelovnik sastavljen od namirnica koje su “kočničari” apsorpcije gvožđa.

Tu spadaju oksalati (spanać, kako i jezgričasto voće), fitin iz žitarica i tanin iz čaja. Zbog toga preporučujem da se detetu daje neki preparat gvožđa (“Legofer”, na primer) da bi se sprečila pojava anemije u dečjem uzrastu.

Šta znači pravilno planiranje vegetarijanske ishrane?

Dobro planiranje nedeljnog i mesečnog vegetarijanskog jelovnika znači svakodnevno kombinovanje raznovrsnih biljnih namirnica, što znači da je u ishranu potrebno uključiti veliki broj mahunarki, integralnih žitarica, semenki, orašastih plodova, povrća i voća. Te namirnice su dobar izvori vitamina, minerala, ugljenihidrata, belančevina i dijetalnih vlakana i mogu namiriti sve potrebe organizma u razvoju, a samim tim i osigurati uredan razvoj dece.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije