Velike istine & zablude o bebama

U narodu su ukorenjena mnoga verovanja koja veoma često smetaju mladim mamama i tatama da uživaju u radostima roditeljstva. Iz mnoštva zabluda i predrasuda izdavajamo osam najrasprostranjenijih.

1. Majke se odmah „zaljube“ u svoje dete

Ne mora da bude tako i to je sasvim normalno. Naime, dešava se da vaša beba nije baš onakva
kakvom ste je zamišljali, te vam je potrebno vreme da biste shvatili da je to vaše dete i da biste ga zavoleli. Međutim, majke su često šokirane činjenicom da u prvo vreme ne osećaju dovoljno ljubavi za to malo biće, zbog čega ih često progoni osećaj krivice, što ne žele da priznaju ni sebi ni drugima.

Suviše zahtevne, popustljive i zabrinute mame su upravo te kojima „teret“ krivice smeta da budu dobre. Priznajte kako se zaista osećate i neće biti razloga za krivicu i stid – brzo ćete zavoleti svoje dete onakvo kakvo jeste, bez iluzije.

2. Bebe koje dugo sisaju, ne mogu da se odvoje od majke

Priroda se „pobrinula“ da deca umnogome zavise od majki, jer ih one podižu i čine da postanu jaka. Međutim, zaboravlja se da je priroda smislila i mehanizam postepenog odvajanja deteta od majke. Prema tome, na „proces odvajanja“ mališa je spreman sa osam do 10 meseci. Tada pokazuje veće interesovanje prema svetu koji ga okružuje, što mu postaje važnije od majčinih grudi.

Bitno je da vi prepoznate taj momenat i počnete da se obraćate detetu na drugačiji način. Naravno, ukoliko posle toga prestanete da dojite, to ne znači da vaše dete neće zavisiti od vas. „Komplikacija“ može da nastane ukoliko je dojenje jedino vreme kada majka i dete ostvaruju bliži kontakt.

3. Beba ne razume značenje reči, stoga ne treba da mu objašnjavam svoje postupke

Naprotiv. Psiholozi se slažu sa tim da i dete oseća potrebu da bude upućeno u promene koje se dešavaju u porodici. Stoga je bolje upoznati mališana sa svim dešavanjima u kući, potpuno je nevažno što ne razume reči, dovoljno je to što veoma snažno oseća.

Istraživanja su pokazala da deca sa kojima su roditelji u prvoj godini života razgovarali kao sebi ravnima, brže i lakše nauče da govore. S druge strane, roditeljima takve besede pomažu da bolje upoznaju svoje dete, da razumeju i shvate da pored sebe imaju osobu, a ne objekat za vaspitavanje i odgajanje.

4. Sa bebom ne treba ići na javna mesta jer su joj potrebni mir i tišina

Dete do godinu dana ima potrebu za stalnim prisustvom svojih roditelja, ali i za novim utiscima. Deca mogu bezbrižno da spavaju čak i u velikoj buci, te je za mnoge mlade roditelje koji nemaju kome da povere dete na čuvanje odlazak u grad sa svojim čedom pravi spas. Naravno, predlažemo koncerte klasične ili laganije muzike, odlazak u restorane ili, zašto da ne, posete rođacima i prijateljima.

Mit o miru i tišini lekari podržavaju zbog toga što je na javnim mestima mnogo ljudi, a deca su naročito sklona raznim infekcijama. Naravno, dok je sezona gripa, najbolje bi bilo da izbegavate odlaske na javna mesta, ali u ostalim slučajevima bez bojazni možete da se družite sa drugim ljudima dok vaš mališan mirno spava u kolicima.

5. Ako dete često držite na rukama, ono će se razmaziti

Popularnost ove predrasude u vezi je sa osećajem zbunjenosti i straha roditelja pred detetom – jer sada njihov život zavisi od njegovih potreba. U neposrednom kontaktu sa telom majke dete oseća toplotu ruku, čuje otkucaje srca i sve to mu je dovoljno da se oseća zaštićenim. Zato, ne brinite da ćete razmaziti dete, već mu pružite zaštitu kad god mu je potrebna. Ali, prepoznajte trenutak kada je vašem detetu potrebna sloboda i nemojte ga nepotrebno „gušiti“.

6. Deca dobrih majki nisu hirovita (ne plaču i ne razboljevaju se)

Ova zabluda potiče još od patrijarhalnog vremena kada je materinstvo bilo jedina sfera u kojoj se žena smatrala kompetentnom. Dete može da bude nestašno, da plače, da bude bolesno, a ništa to ne zavisi od „kvaliteta“ roditelja. No, majka često svaku neprijatnu situaciju doživljava kao dokaz njene nesposobnosti, ispituje krivicu, teško joj je da primeni odgovarajuće mere…

Da bi se suočila sa osećajem krivice, treba da se oslobodi fantazije o „svemoćnoj supermami“! Ta fantazija je primorava da doživljava sebe odgovornom za sve što se dešava, zaboravljajući pritom da njeno dete ne živi više u njoj već pored nje.

7. Očevi treba da umeju da smire dete tako dobro kao što to majke čine

Nažalost, ne umeju! Danas je sve više očeva koji se trude da učestvuju u negovanju deteta, ali sebe ne smatraju punopravnim učesnicima u tome, već, uglavnom, odličnim pomoćnicima. Majke veoma često nisu spremne da im ponude rešenje u vezi sa tim kako da hrane mališana, oblače ga i pripremaju za spavanje.

Kriterijum za „pravilno“ očinstvo ogleda se u njihovoj sposobnosti da sami pronađu svoj metod u odnosu prema detetu, drugačiji od onog koji ima majka. Trebalo bi da otac, bar ponekad, promeni bebi pelenu ili je nahrani kašičicom, ali – „nauka“ o tome kako smiriti dete za tate ipak ostaje misterija. To, međutim, nije razlog da očevi ne pomažu u nekim drugim situacijama.

8. Ako su roditelji druželjubivi, i deca će postati takva

Kada bi se druželjubivost prenosila genima, možda bi bilo tako. Ali, nažalost, u praksi stvari stoje drugačije. Da bi dete postalo otvoreno, iskreno i druželjubivo, potrebno je mnogo rada sa njim. Ako sedite u kafiću i veselo ćaskate sa prijateljima, a vaše dete sedi u kolicima dosađujući se, niste učinili ništa dobro za njega, već samo za sebe. Zapamtite: dete uči samo tokom vremena koje ste posvetili samo njemu!

Autor: Life Content