Šta činiti ako dete doživljava fras?

Febrilne konvulzije, u narodu poznate kao dečji fras, predstavljaju nevoljno grčenje mišića tela usled porasta telesne temperature. Javljaju se isključivo u dečjem uzrastu, uglavnom kod mališana s normalnim psihomotornim razvojem i bez prethodnih afebrilnih kriza svesti. Iako fras ne uzrokuju oštećenje mozga niti ima negativan uticaj na intelektualni razvoj deteta, predstavlja izuzetno traumatično iskustvo za roditelje.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Nema razloga za paniku
„Napad se najčešće dešava prvog dana oboljenja, pri temperaturi višoj od 38,5 stepeni. Počinje iznenada, dete gubi svest, usne mu pomodre, očne jabučice se koče i okreću nagore ili u stranu, a ruke i noge se nekontrolisano trzaju. U određenim slučajevima dolazi do pojačanog lučenja pljuvačke, nekontrolisanog mokrenja, krkljanja i zastoja u disanju, što navodi roditelje na pomisao da im dete umire. Napad obično traje nekoliko minuta i spontano prestaje, dete se opušta, postaje mlitavo i pada u san“ kaže dr Miroslava Šarac, pedijatar u Domu zdravlja „Jedro“.

Roditelji treba da sačuvaju pribranost i da:
– Okrenu dete na bok, a lice mu usmere ka ležaju kako bi predupredili zapadanje jezika i omogućili nesmetano oticanje pljuvačke. Tako će sprečiti gušenje.
– Stave detetu čepić „paracetamola“ kako bi oborili visoku temperaturu.
– Pozovu Hitnu pomoć i lekarima objasne šta se dešava. U međuvremenu ne treba da drmaju dete, ne smeju ga polivati vodom niti mu gurati bilo šta u usta.

Napadi se ponavljaju
Tipične febrilne konvulzije javljaju se u uzrastu od šest meseci do pete godine, češće su kod dečaka nego kod devojčica, a povećan rizik imaju blizanci i deca s genetskom predispozicijom. Rizik od ponovljenih napada iznosi 30–40 odsto, a rizik od razvoja epilepsije od dva do pet odsto. U 80 odsto slučajeva ponovni napadi javljaju se u prvoj godini. Uzrok frasa još nije poznat, ali se zna da genetska predispozicija igra značajnu ulogu.

„Povišena telesna temperatura je obavezan razlog, ali ne i dovoljan. Neophodan je i nizak konvulzivni prag. On je prvenstveno posledica nezrelosti mozga, pa je uzrast deteta najvažniji faktor rizika. Nagli porast temperature tipičan je predisponirajući faktor. Roditelji često navode da do nastanka konvulzija nisu ni primetili da dete ima temperaturu ili pak da su temperaturu veoma teško spuštali uprkos antipireticima, rashlađivanju kupkama ili oblozima“, objašnjava dr Šarac.

Najčešći uzrok povišene temperature jesu respiratorne infekcije: upale uha, grla i nosa. U 70 odsto slučajeva uzročnici su virusi, a u 30 odsto slučajeva bakterije, i to prvenstveno streptokok. Crevne infekcije takođe mogu biti praćene visokom temperaturom i konvulzijama, obično ako su uzrokovane šigelom ili ređe salmonelom.

Detaljni pregled posle frasa
Deci koja su imala prvi fras neophodno je, pored dobro uzete anamneze i kliničkog pregleda, uraditi i laboratorijska ispitivanja krvi i urina, a po potrebi i mikrobiološke analize kako bi se utvrdio uzrok bolesti i isključila ozbiljna patološka stanja.
Posle prvih febrilnih konvulzija nikada se rutinski ne rade EEG, rendgensko snimanje glave, CT ili NMR glave.

„Tipične febrilne konvulzije najčešće su kratkotrajne tako da je velika verovatnoća da će prestati dok stigne hitna pomoć ili dok roditelji s detetom stignu kod lekara. Ipak, ukoliko napad još traje, neophodno je dete položiti na bok ili na stomak da ne bi došlo do zapadanja jezika. Nije potrebno detetu nasilno otvarati usta i gurati prste ili kašiku pošto u ovom položaju nema opasnosti da mu jezik zapadne“, objašnjava doktorka i naglašava da je obaranje temperature veoma važno.

Temperatura mora da se obara
– Tipičan fras je benigni poremećaj s odličnom prognozom i zbog toga nakon prvog napada nije potrebno sprovoditi profilaksu napada.
– Osnove u lečenju i sprečavanju napada jesu savetovanje i edukacija roditelja.
– Neophodno ih je upozoriti na mogućnost pojave recidiva, ponovnih febrilnih konvulzija i predočiti im benignu prirodu ovih napada i dobru dugoročnu prognozu.