Upumoć! Šta ako se dete davi?

Do davljenja može doći kada se neki predmet poput hrane ili igračaka zaglavi u disajnim putevima. U ovom slučaju blokira se normalan put vazduha. Dušnik je zaštićen tkivom koje se zove epiglotis. Dušnik i jednjak imaju otvor na zadnjem delu grla. Epiglotis  odnosno nepčana resica zatvara dušnik prilikom gutanja. To omogućava hrani da prođe do jednjaka. Ponekada se desi da se epiglotis ne zatvori dovoljno brzo i neki predmet sklizne u traheju, odnosnu dušnik. Najčešće se desi da hrana samo delimično blokira dušnik, a zatim se brzo iskašlje te se disanje vrati u normalu. Ako se dete davi i kašlje, ali i dalje diše normalno i govori, obično mu nije potrebna pomoć. Ovo je veoma neprijatno i uznemirujuće iskustvo, ali uglavnom sve bude uredu nakon nekoliko sekundi.

Pročitajte savete šta treba da preduzmete ako se dete davi.

Šta ako se dete davi?

Ukoliko je predmet ušao u traheju i blokirao disajne puteve, u pitanju je hitan slučaj. Može da se desi da je protok vazduha u pluća i iz pluća blokiran te je mozak lišen kiseonika. U ovom slučaju gušenje je opasno po život. Detetu je potrebna hitna pomoć ukoliko ne može da diše niti govori, ne može da plače niti da pravi buku. Tada dete poprima plavu nijansu kože, hvata se za vrat i maše rukama. Ubrzo može doći do gubljenja svesti. U ovom slučaju bitno je da odmah započnete trbušne potiske, odnosno Hajmlihov manevar i standardnu proceduru spasavanja od gušenja.

Hajmlihov zahvat

Ako imate decu, veoma je važno da se obučite za davanje prve pomoći i tehniku trbušnih pritisaka, odnosno Hajmlihov zahvat. Prilikom izvođenja trbušnih potisaka iznenadni nalet vazduha poriskuje se nagore kroz traheju iz dijafragme i može izbaciti strano telo do usta. Tehnika je dosta jednostavna ali mora da se radi sa oprezom posebno ako se sprovodi na malom detetu. Najsigurniji način da se ovaj zahvar obavi jeste da to uradi neko ko je obučen. Ukoliko se uradi na pogrešan način, osoba može biti povređena. Postoji posebna verzija ovog zahvata koja se primenjuje na bebama i osmišljena je tako da smanji rizik od povrede.

Ako se dete davi: Potražite pomoć!

Pre svega pozovite hitnu pomoć! Osim toga, možete uraditi sledeće:

Ukoliko se dete guši i kašlje, ali može da diše i govori, to znači da nije došlo do potpune blokade disajnih puteva. U tom slučaju je najbolje da ne radite ništa. Samo pažljivo posmatrajte dete dok se potpuno ne oporavi. Nakon kašljanja dete bi trebalo da bude u redu. Nemojte stavljati svoju ruku u njegova usta kako biste izvadili predmet niti ga tapšati po leđima. Bilo koji od ovih postupaka mogao bi da gurne predmet još dalje. Veoma je bitno da ostanete mirni.

Ako je dete pri svesti ali ne može da diše i govori: Situacija zahteva trbušne potiske. Odmah nazovite hitnu pomoć. Ukoliko ste za to obučeni, započnite potiske, ali ukoliko niste, bolje je da sačekate da pomoć stigne.

Ukoliko je dete sada bez svesti, pozovite hitnu pomoć. Započnite odmah trbušne potiske ukoliko ste obučeni za to. Ukoliko niste, sačekajte pomoć. 

Nakon gušenja, dete treba da poseti lekara. Osim toga, dete treba da dobije medicinsku pomoć ukoliko kašalj traje dugo, počinje da slini, ima grčeve, ispušta piskave zvukove, ima probleme sa gutanjem i disanjem. Ukoliko iz bilo kog razloga mislite da je dete progutalo neki predmet, odmah se javite lekaru.

Prevencija

Deca mlađa od tri godine su posebno ugrožena kada je gušenje u pitanju. Mala deca vole da stavljaju stvari u usta, a imaju male disajne puteve koji se lako blokiraju.

Kako biste zaštitili decu, izbegavajte hranu koja može izazvati gušenje – viršle, grožđe, sirova šargarepa, orasi, suvo grožđe, tvrde ili gumene bombone, kašike putera od kikirikija, komadići mesa ili sira i kokice. Ove namirnice su slične veličine i oblika kao disani putevi kod deteta i zbog toga mogu izazvati blokadu disajnih puteva. Osim toga, svu hranu je bitno iseckati na manje delove kako biste sprečili gušenje.

Sitne igračke i drugi predmeti mogu predstavljati opasnost od gušenja. Često proveravajte da li na podu nema predmeta koje dete može staviti u usta.

Dakle, ako se dete davi vrlo je bitno reagovati odmah, i ne pokušavati zahvate za koje niste sigurni da znate. Najbolje je da se uverite da u blizini deteta ne budu predmeti koji mogu dovesti do ovog problema.