Da li vaše dete ima ravna stopala?

Do treće godine većina mališana hoda oslanjajući se celim tabanom o površinu, ali to ne znači da imaju ravna stopala. Evo šta treba da znate o razvoju dečjih stopala i eventuelnim korektivnim metodama.

Ravno stopalo je strukturalna mana, koja se sastoji u smanjenju lukova stopala. Rezultat te promene jeste nepravilan oslonac u toku kretanja bebe, a taban je u potpunom kontaktu sa podlogom po kojoj dete hoda. često se dešava da je ravno stopalo povezano sa tzv. „valgusom pete“, tj. tendencijom da se peta naginje ka unutra.

Kako dete raste, taj nedostatak može da prouzrokuje smetnje poput brzog zamaranja i bola u mišićima nogu, bola u kičmenom stubu, a pored toga, vremenom bi moglo da dođe do smanjenja pokretljivosti zglobova stopala.

Samo u veoma retkim slučajevima, ravni tabani su posledica urođene malformacije. Najčešće je reč o anomaliji koju dete zadobije u toku rasta, a koja je posledica gubitka ravnoteže mišića tabana. Do toga najčešće dolazi zbog prekomerne težine deteta, nedovoljnog kretanja i fizičkih vežbi, što opet dovodi do zastoja u razvoju muskulature deteta.

Treća godina

Većina roditelja sumnjičavo gleda u stopala svojih mališana i brine se zbog toga što „patkasto“ hoda misleći da su u pitanju ravna stopala, ali treba da znaju da je to uobičajeno za prve korake. Ne treba preterano da se brinete jer je do treće godine sasvim normalno da dete ima spuštena stopala.

Stopalo novorođene bebe je nežno i mekano, zaštićeno je mekim masnim jastučićima koji se pružaju duž celog tabana, tako da lukovi stopala ne mogu da se vide (maskirani su). Međutim, kako beba raste, raste i njegova noga, masni jastučići se polako stanjuju i stopalo polako poprima svoj anatomski oblik. Dakle, do treće godine života, normalna je pojava da se dete oslanja celim tabanom o površinu po kojoj hoda. Prvi detetovi koraci razlikuju se od kretanja odraslih.

Odrastao čovek gazi prvo petom, pa tek onda spušta taban, dok malo dete, koje još ne hoda stabilno, gazi celim stopalom odjednom. Ono će promeniti hod i držanje kada bude dostiglo određeni stepen stabilnosti i sigurnosti.

Između četvrte i pete godine, unutrašnja strana stopala počinje spontano da se zakrivljuje i taj proces trebalo bi da se završi do šeste godine. Tada stopalo više ne bi smelo celom dužinom da dodiruje tlo.

Kretanje je važno

Kod tek rođene bebe, ručice i nožice su „čulni“ organi, jer mu ne služe za pokretanje i hvatanje, već za istraživanje okoline. Beba se igra ručicama, trpa ih u usta, a nije redak slučaj da strpa celo stopalo u usta. Zato se preporučuje da, kada god je to moguće, bebine ručice i nožice budu slobodne.

Dok dete boravi u toploj prostoriji, dovoljno je da joj navučete par mekanih čarapica ili „zekice“ sa našivenim stopalima.

U periodu kada dete počne da pravi svoje prve korake, važno je da su mu nožice slobodne, jer pravilan razvoj njihove anatomske konstrukcije zavisi od vežbi mišića i zglobova.

Idealno je kada se poklopi letnje vreme sa vremenom prohodavanja, jer tada možete pustiti dete da boso hoda po mekanim podlogama kao što su pesak, trava ili tepih. Hodanje bosim nožicama po ovakvim podlogama podstiče osetljivost nervnih završetaka u tabanima, aktivira razvoj muskulature i sprečava nastanak ravnih tabana.

Ako se dete kreće po ravnim i glatkim podlogama (keramičke pločice, parket), dovoljno je da mu obujete mekane čarapice koje na tabanima imaju gumenu zaštitu protiv klizanja, kako bi se zaštitila bebina nežna stopala i sprečile eventualne povrede.

Kako izabrati prve cipelice za dete?