Top 10 načina da naučite dete da savlada strah

Strah i anksioznost su normalni tokom odrastanja. Deca se mogu plašiti raznih stvari – životinja, ljudi, mraka itd. I dok su neki strahovi normalni, prirodno je i da ih se dete vremenom oslobađa. Ali, ako se neki strahovi nastave oni mogu odmoći detetu da odraste u srećno odraslo biće spremno da se suoči sa svetom i razvije svoj pun potencijal. Roditelji mogu pomoći ili odmoći u tome.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Evo nekoliko načina kako da pomognete detetu da savlada svoje strahove i prevaziđe sve što ga sputava:

Pričajte o strahu. Nemojte ga samo ignorisati.
Ili još gore, nemojte se podsmevati detetu. Šta god vi mislili, za dete je strah jako teška tema i ono ga može dramatično proživljavati. Ako mu samo kažete da se ne plaši ili da ne bude ludo i slično, to njemu neće pomoći. Dajte detetu priliku da priča o onome što ga muči i pokažite razumevanje. Strah se mora prvo prepoznati kako biste mogli da pomognete detetu i objasnite mu razloge za prestanak strahovanja.

Stavite detetu do znanja da je neuspeh u redu.
Društvo kreira pritisak na svakoga da mora da uspe. To je toliko izraženo da često zaboravljamo da je neuspeh sastavni deo puta ka uspehu. Shodno tome i mnoga deca se suoče sa strahom od neuspeha a nisu ni svesna da su mnogi veliki sportisti i naučnici mnogo puta izgubili i pogrešili pre nego što su uspeli. Nemojte dozvoliti da strah od neuspeha sputava vaše dete. Potrudite se da mu objasnite da je u redu ponekad ne uspeti i pokažite detetu šta može da nauči kako bi bilo bolje sledeći put. Usvojite to kao model ponašanja i za sebe i za dete – trudite se da sve što je negativno pretvorite u pozitivne lekcije.

Podsetite dete kako je ranije uspelo da savlada strah.
Odličan način da detetu date malo dodatnog samopouzdanja je da ga podsetite na bilo koju prethodnu priliku u kojoj se plašilo nešto da proba a na kraju je uživalo u tome.

Izbegavajte da poredite dete sa drugom decom.
Poređenje sa drugom decom nikada nije dobro, čak može biti i kontraproduktivno po dete i ono se može osećati još gore. Fokusirajte se samo na svoje dete i na strahove koje ono samo sa sobom treba da prevaziđe. Zaboravite na drugu decu, čak i na braću i sestre.

Nemojte detetu prenositi svoje strahove.
Vodite računa da slučajno ne prenosite svoje strahove detetu. Nemoguće je a ni ne treba da radite sasvim suprotno – da potpuno krijete svoje strahove od deteta. Ono što treba da radite jeste da pričate sa detetom, pokažete mu da ste i vi ljudsko biće i da se i vi ponekad plašite nečega bespotrebno. Vašem detetu će biti najkorisnije ako mu pokažete kako se vi borite da prevaziđete strahove i probleme.

Pomozite detetu da prepozna strah.
Kada govore o strahu, ljudi ga često pogrešno definišu. Na primer, kada neko kaže da se boji letenja, u stvari se boji pada aviona ili kada se dete plaši mraka, ono se zapravo plaši da nešto (čudovište) ne iskoči iz mraka i napadne ga. Zato, prvi korak u prevazilaženju straha je njegova jasna definicija, a tek onda možete raditi zajedno na problemu i rešiti ga.

Pokažite detetu dobre strane osećanja straha.
Kada se plaši, dete je toliko fokusirano na sam strah da ne može da vidi dalje od toga. Pokušajte da sa njim pričate o dobrim stranama prevazilaženja straha, o tome šta će mu to dobro doneti i kako će napredovati. Postavljajte detetu pitanja koja će ga ohrabriti da razmišlja o pozitivnim rezultatima umesto da mu samo vi kažete. Tako ćete mu pomoći da preusmeri svoju pažnju na drugu stranu straha.
Na primer, ako se dete plaši nastupa u školi pitajte ga da zamisli kako će se osećati da sve prođe super itd.

Pokažite detetu kako strah može da se prevaziđe malim koracima.
Nekad je najbolji način da se strah prevaziđe suočavanje sa njim na najsuroviji način, ali ponekad je bolje ići malim koracima, polako i nežno. Dozvolite da vas dete vodi u ovoj odluci. Ako vidite da je strah koji oseća jak, pokažite mu kako može da problem savlada korak po korak. Pređite na sledeći nivo kada je postignut određeni stepen sigurnosti. Planirajte etape zajedno i na vreme, tako da dete zna šta će se desiti. Nemojte nikako detetu priređivati iznenađenja jer vam neće verovati sledeći put.

Naučite dete da prepozna strah koji ima smisla.
Uvek imajte na umu da ne treba insistirati na prevazilaženju baš svih strahova. Postoje oni koji su potpuno opravdani i zdravi za vaše dete. Na primer, ako se vaše dete plaši da skoči na beton sa 3.sprata jer tamo neki drug misli da je to kul, nećete ni hteti da prevaziđe to. Dakle, naučite dete razlikama između strahova koji mu čuvaju život i onih iracionalnih tako što ćete zajedno pričati o rizicima i posledicama.

Stalno podsećajte dete da nije samo u svom strahu.
Jedna od najvažnijih stvari koju možete uraditi za dete je da ga redovno podsećate da ne mora samo da se suočava sa svojim strahom. Ako se dete oseća sigurno jer zna da ćete vi biti tu za njega, šta god da se desi, ono će tako biti sve sigurnije u sebe i vremenom steći dovoljno samopouzdanja da se oslobodi straha.