Koliko je važno detetu reći “volim te”?

Mali broj roditelja misli da je njihova ljubav prema deci nešto što se samo po sebi podrazumeva i da nije potrebno posebno se truditi da tu ljubav i pokažu.

Iskustvo, naime, demantuje roditeljska uverenja. Mnogi ljudi ni kada odrastu nisu sigurni da li su ih roditelji voleli, jer im to nikada nisu rekli jer se kod njih ljubav podrazumevala.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Da li detetu treba govoriti „volim te“?

Ljubav može biti očigledna roditelju, ali ne mora biti očigledna detetu. To je razlog zašto je detetu potrebno pokazati ljubav. Deci je važno da znaju da neće izgubiti vašu ljubav kada zaborave da urade domaći zadatak, slome čašu ili pokidaju vaš omiljenu ogrlicu.

Umesto: „Ne volim te kada ne pospremiš svoju sobu“, kažite: „Molim te, pospremi sobu jer mi smeta da preskačem po neredu“.

Kaznite dete, zajedno sa njim bacite njegovu omiljenu igračku, ali kada zbog kazne plače, zagrlite ga i kažite da je kažnjeno njegovo ponašanje, ali da ga volite.

Da bi dete volelo samo sebe, što je neophodno za unutrašnje samopouzdanje, mora imati doživljaj da ga roditelji vole.

Za samopouzdanje vašeg deteta takođe je važno da nađete vremena da ga saslušate, i to na način da ono oseti da ste motivisani da ga razumete i da ste zainteresovani za ono što priča. Slušanjem pokazujemo detetu da nam je važno ono što ima da kaže.

SAZNAJTE I… Koje reči izabrati kako biste iskazali ljubav prema detetu?

Kada slušamo dete, vrlo je teško odupreti se porivu da mu odmah dajemo savete, sugestije ili rešavamo problem. Međutim, dete najčešće ne želi roditeljski savet za rešenje svog problema. Ono želi da sa vama podeli svoj doživljaj, želi da vam kaže, a važ zadatak je da budete u potpunosti prisutni i da slušate.

Ako ne budete slušali, nećete doći do saznanja šta je to, a onda ćete se jednog dana naći u čudu, kada dete malo poodraste, a vi uhvatite sebe kako se preispitujete: „Zašto mi moje dete ništa ne priča?“.

Zato, kada vam se dete sledeći put bude obraćalo, posvetite mu vreme i pažnju, saslušajte ga. Pri tome, nemojte slušati samo reči, već usresredite svoju pažnju na njegove emocije. Možda se oseća odbačeno? Da li je uzbuđeno, srećno, razočarano, tužno? Dajte mu do znanja da prepoznajete njegova osećanja.

„Vidim da si veoma uplašen zbog odgovaranja iz istorije. Čini mi se da ćeš zaplakati u svakom trenu. Zašto strahuješ?“.

Kada niste zadovoljni nekim dečjim postupkom, vaspitno je korektno da ukažete na to ili ga kaznite, no nikako ne dozvolite da kazna diskredituje zagrljaj i uskrati izgovaranje reči „volim te“.

Opišite ponašanje kojim niste zadovoljni, vodeći računa da ne napadate, a ni osuđujete, već samo opišite šta je uradilo.

– „Nisi pospremio svoju sobu“.

– Objasnite detetu kratko i jasno zašto treba da promeni svoje ponašanje.

– Pokažite da razumete njegova osećanja.

– „Znam da nisi želio da propustiš druženje sa drugarima iz škole“,

– Jasno recite šta očekujete.

– „Pospremi svoju sobu sada kada si završio sa druženjem“.

Napomena: Ne zaboravite da pohvalite dete. Osećaj samopouzdanja je najveći kada dete pokuša da učini nešto što mu je teško, i posle više pokušaja uspe. Zbog toga mu treba omogućiti da doživi uspeh. Moramo ih dovoditi u različite situacije kako bi otkrila u čemu su dobra. Naravno, od velikog je značaja i roditeljska pomoć, ali ne više nego što je potrebna.

Više saveta potražite u magazinu Mama&beba!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net